Mladi u Srbiji se uglavnom osećaju bezbedno, a kao najveće rizike po svoju sigurnost izdvajaju vršnjačko nasilje, prisustvo droge na ulici i mogućnost saobraćajnih nesreća, pokazalo je najnovije istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid).
Istraživanje je Cesid sproveo u saradnji sa misijom OEBS-a u Srbiji od maja do oktobra ove godine na uzorku od 1.000 ispitianika od 15 do 30 godina.
Na pitanje da li se u Srbiji osećaju bezbedno, 67 odsto je odgovorilo potvrdno, a 20 odsto da se oseća vrlo bezbedno.
Direktorka škole o incidentu na terenu: Pokrenuli smo vaspitno – disciplinski postupak(AUDIO)
Od 13 procenata onih koji su rekli da su nebezbedni, većina ima od 23 do 26 godina i pretežno su pripadnici nacionalnih manjina.
Kako je rekla Slađana Komatina iz Cesida predstavljajući rezultate istraživanja, mladi se najčešće osećaju sigurno u svom stanu ili u svom kraju, samo šest odsto je reklo da se u gradu u kojem žive osećaju nebezbedno, dok taj procenat raste sa udaljavanjem od kuće.
– “Na pitanje da izdvoje jedan najveći rizik po svoju bezbednost, mladi su rekli pre svega vršnjačko nasilje: svaki peti kaže da je vršnjačko nasilje najveći bezbednosni rizik. Kada govorimo o korisnicima i prodavcima droge na javnim površinama, 17 odsto ispitanih kaže da im je to rizik, pre svega kod Beograđana i Bošnjaka, dok je 13 osto navelo rizike u saobraćaju. Da ne vide nikakav rizik odgovorilo je 19 odsto ispitanih,” rekla je Komatina.
Na pitanje ko štiti bezbednost mladih, čak 53 odsto je naveloo policiju, šest odsto vojsku, pet odsto predsednika Srbije, četiri odsto verske zajednice, dok 18 odsto smatra da ih ne štiti niko od navedenih jer su nezainteresovani i sporo reaguju.
Osobe sa invaliditetom i Romi su grupe koje kađu da trpe najviše diskriminacije u Srbiji, a zatim žene i starije osobe, pokazalo je istraživanje.
Svaki četvrti mladi građanin smatra da je diskriminisan po materijalnim položaju ili političkom uverenju, dok kod pripadnika manjinskih naroda preovlađuje mišljenje da su diskriminisani zbog svoje vere ili nacionalne pripadnosti.
U delu istraživanja o digitalnom nasilju, 47 odsto ispitanih je reklo da je zabrinuto u nekoj meri za svoju onlajn bezbednost.
Cesid je izneo i preporuke: da se unaprede opšti uslovi života mladih, da se ojačaju institucije koje mladi prepoznaju, da se mladi uključe u kreiranje politika i da se ojača edukacija i informisanje mladih o nasilju i prevenciji.
Savetnica ministra turizma i omladine Snežana Klašnja uporedila je ove nalaze sa istraživanjem njenog ministarstva iz 2022. godine i rekla da su rezultati slični, s tim što je Ministarstvo kao rizik našlo i mobing mladih na poslu, a i da su Romi kao najdiskriminisaniji, a zatim invalidi, ali mnogo manje.
– “Popis iz 2022. godine je pokazao da u Srbiji živi 16,9 odsto mladih, a na prethodnom popisu iz 2011. godine ih je bilo 19,7 odsto, što pokazuje još jedan problem – demografski”, rekla je Klašnja.
Ona je istakla da se preporuke Cesida poklapaju sa onim što radi Ministarstvo.
Marko Stanković iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) je rekao da je istraživanje njegove organizacije o položaju mladih pokazalo neke slične, a neke različite rezultate.
“U odnosu na ovo istraživanje, vidi se da je poraslo fizičko i digitalno nasilje, dok je verbalnog malo manje nego ranije“, rekao je Stanković.
On se osvrnuo na preporuke i istakao da je naročito važno informisanje i edukacija mladih o nasilju.
