Od stresa, depresije i anksioznosti u 2022. je patilo 27% radnika u EU, pri čemu je izloženost rizicima povezanim sa stresom i mentalnim poremećajima dodatno porasla kao posledica pandemije kovida. Zato je Savet EU 9. oktobra usvojio prvi set zaključaka o povezanosti mentalnog zdravlja i zaposlenosti sa fokusom na prekarni rad.
Vršilac dužnosti španskog ministra rada i socijalne ekonomije Jolanda Dias Peres istakla je da je borba protiv prekarnosti jedno od najboljih sredstava za sprečavanje psiholoških rizika rada.
– “Zaključci predstavljaju značajan korak ka prepoznavanju uticaja mentalnog zdravlja i aktivnom promovisanju psihološkog blagostanja radnika”, rekla je španska ministarka.
Navodi se da je mentalno zdravlje važno pitanje za radnu sposobnost i produktivnost i obrnuto – psihosocijalni rizici na radnom mestu mogu biti nepovoljni po mentalno zdravlje.
– “Posebno prekarni rad, uključujući loše plaćene i nezaštićene poslove, može dovesti do poremećaja poput anksioznosti i depresije”, ističe se u saopštenju Saveta.
S obzirom na to, Savet je pozvao članice da promovišu kvalitetne politike zapošljavanja radi borbe protiv prekarnog rada, jačaju javne sisteme zaštite mentalnog zdravlja na radu i promovišu istraživanja o mentalnom zdravlju na radu.
Takođe se članice pozivaju da podržavaju angažovanje i reintegraciju radnika sa problemima mentalnog zdravlja, kao i da podrže samozaposlene i mala i srednja preduzeća u sprečavanju psihosocijalnih rizika na radu.
Istovremeno je Savet pozvao Evropsku komisiju da razmišlja o adekvatnoj politici za rešavanje problema psihosocijalnih rizika na radu, da smatra pravo radnika da se isključi preventivnom merom i podstiče koordinaciju nacionalnih inicijativa za upravljanje psihosocijalnim rizicima na radu.
Pored toga, socijalni partneri su pozvani da vode socijalni dijalog radi unapređenja uslova rada i podizanja svesti o psihološkom blagostanju.
Manjak psihologa u zdravstvenim ustanovama otežava podršku u domenu mentalnog zdravlja
