U planu zamena energenta, postavljanje dodatnih solarnih kolektora, korišćenje geotermalnog izvora
http://www.rrazlatibor.co.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=2395%3Abioen-&Itemid=90
Specijalna bolnica Čigota na Zlatiboru razmatra da biomasom zameni mazut kojeg, kao osnovni energent, koristi za grejanje oko 15.600 kvadratnih metara površine objekta.
– Njime grejemo 186 smeštajnih jedinica, ordinacije, dijagnostički deo, bazen sa pratećim sadržajima. On se koristi i za grejanje sanitarno-tople vode u čitavom objektu. Mada, u letnjem periodu sanitarnu vodu praktično grejemo samo na solarne kolektore, navodi za RAM mrežu pomoćnik direktora za nemedicinske poslove Nada Milošević.
U nameri da pređu na energent koji manje zagađuje životnu sredinu od mazuta, SB Čigota je u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ pre nekoliko godina uradila studiju, početni korak ka zameni sistema grejanja.
– Kotlarnica je stara negde oko 29 godina. Zapravo, njena rekonstrukcija je urađena 1990. godine. Dosta toga je zamenjeno, ali je već dotrajala, dodaje Milošević.
Oko 580.000 evra je potrebno Čigoti za konverziju kotlarnice i prelazak na upotrebu drvne sečke ili peleta.
– Urađeno je u studiji da se kroz pet godina kompletna investicija prelaska na drvnu sečku ili pelet isplati, ističe Nada Milošević.
Ne isključuje mogućnost korišćenja gasa kao energenta. Na Zlatiboru, podseća, distribucije gasa još uvek nema, instalacije i priključci postoje.
– Mreža sprovedena kroz naselje, pristupačna, svima je na dohvat ruke, ali još nema saglasnosti ni mogućnosti priključenja na gas, dodaje Milošević istakavši da će u slučaju dolaska gasa, najverovatnije, energente kombinovati.
– Uvek je najbolje, što se tiče energenata, više izvora, tako da ne isključujemo da grejanje bude i na drvnu sečku ili pelet i da bude na gas i da koristimo solarnu i termalnu vodu, navodi Milošević podsetivši da na zamenu mazuta primoravaju i propisi.
– Produžen je rok da do kraja 2019. godine mazut mora biti izbačen iz upotrebe. Više neće biti isporuke mazuta iz naših rafinerija. Imamo zvanično obaveštenje od NIS-a, ističe za RAM mrežu pomoćnik direktora Čigote za nemedicinske poslove.
Iz Čigote planiraju da u prvoj polovini sledeće godine pripreme projektnu dokumentaciju, potom rekonstruišu kotlarnicu i prilagode je energentu za koji se opredele da će upotrebljavati.
– Samim tim što moramo da promenimo energent, radimo na tome da bude energetski efikasniji i neki od oblika energije koja je praktično i samoodrživa, dodaje Milošević.
Energiju vode i sunca planiraju sve više da koriste na Zlatiboru, planini koja godišnje beleži veći broj sunčanih dana. Palisad je, kako saznajemo, među hotelima koji nameravaju da postave sunčeve panele i da energiju sunca iskoriste za grejanje.
Kuće i apartmani na Zlatiboru se i dalje zagrevaju na drva ili električnom energijom, ali raste broj građana koji se odlučuju za grejanje domova peletom.
Čajetina se, podsetimo, starteški opredelila da za grejanje u javnim objektima koristi alternativne izvore energije i gas. Dozvole, kako nam je nedavno predočeno, koče distribuciju gasa do Zlatibora. Primarna mreža je urađena, sekundarna dobrim delom razvedena po Zlatiboru i Čajetini.
– Sigurno ta kombinacija gasa, geotermalnih voda, sunčeve energije može biti budućnost u razvoju energije na Zlatiboru i Čajetini, na celoj teritoriji opštine, nedavno nam je Stamatović podsetivši na plan Čajetine da za tri godine postanu prva ekološka opština u Srbiji.
Podsetimo, Srbija se obavezala da do 2020. godine u bruto finalnoj potrošnji energije poveća udeo iz obnovljivih izvora na 27 odsto. Među značajnijim projektima u oblasti energetske efikasnosti ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić za sledeću godinu najavljuje prelazak sa fosilnih goriva na biomasu u sistemu daljinskog grejanja u deset opština.
Poput Priboja, Bajine Bašte, Prijepolja i Nove Varoši, iz Kosjerića i Arilja nam poručuju da su zagrejani da fosilna goriva izbace iz upotrebe, a biomasu iskoriste u energetske svrhe.