Ljubomora je često viđena kao normalan i prirodan osećaj u odnosima, ali kada prelazi granicu zdravih emocija može postati oblik nasilja. U vezi, ljubomora može biti znak nesigurnosti, straha od gubitka partnera ili kontrole, a njene negativne posledice mogu biti ozbiljne kako za pojedinca, tako i za odnos u celini. Razumevanje ljubomore kao oblika nasilja ključno je za sprečavanje štetnih posledica i pružanje adekvatne pomoći onima koji se nalaze u takvim situacijama.
Marko Majkić, psihoterapeut i psiholog, rekao je u podkastu Radio Lune „Glas za promenu” da postoji dilema da li je ljubomora nasilje i da li je reč o pozitivnom ili negativnom osećanju.
„Radi se o prirodnom osećanju jer je potrebno nekoga da volimo da bismo osećali ljubomoru a to se dešava kada procenjujemo da neka treća osoba ugrožava ljubav sa voljenom osobom. Postoji zona u kojoj je ljubomora pozitivna a i zona u kojoj nije. Prema istraživanjima, patološka ljubomora predstavlja dominantan uzrok nasilja. Ona je zastupljena kroz agresivnost, nasilje, zastrašivanje, kontrolu“, rekao je on.
„Postoji kontrola koja nije osnovana, gde ljudi iz svoje lične nesigurnosti, nekih svojih problema, na primer doživljaja bezvrednosti ili nedostatka samopoštovanja stvaraju ogroman strah iz koga proizilaze ponašanja kao što je kontrolisanje osobe, telefona, kartica i nedozvoljavanje da se sama kreće”, ukazala je Svetlana Majkić, psihoterapeut i psiholog u podkastu „Glas za promenu”.
Ona je istakla da ni jedna osoba nema pravo drugoj osobi da zabrani slobodu kretanja i da je pravo na život osnovno ljudsko pravo, kao i pravo na izbor.
„Kontrola je jedna od prvih stvari na osnovu koje se može utvrditi da nešto u vezi nije u redu. Ako se u prvim nedeljama odnosa pojavljuje neka vrsta kontrole, kakva god ona bila, a žene često to dožive kao kompliment – koliko je muškarcu stalo do njih, to je problem koji kasnije prerasta u nešto ozbiljnije. Time se menja doživljaj realnosti osobe jer da bi očuvala drugu osobu u kontroli, stvarnost predstavlja onakvom kakvu želi da jeste. Na terapije često dolaze osobe koje nisu sigurne šta je realnost, koje polako odlaze u stanja psihoze ili sloma ličnosti“.
Poverenje u partnerskom odnosu
Poverenje je temelj svakog zdravog partnerskog odnosa. Bez njega, veza gubi svoju stabilnost i emocionalnu sigurnost. Poverenje se gradi kroz doslednost, iskrenost i otvorenu komunikaciju. Kada partneri međusobno veruju, stvaraju sigurno okruženje u kojem mogu biti ranjivi i iskreni. Gubitak poverenja može biti duboko traumatičan i dugoročno narušiti vezu, ali obnavljanje poverenja kroz akcije, strpljenje i zajednički rad na odnosu može ponovo izgraditi čvrste temelje za ljubav i poštovanje.
- Zašto bih ja imao na telefonu nešto što moja supruga ne sme da vidi?, upitao je Marko Majkić i dodao da postoji i vrsta neophodne kontrole.
Svaki odnos je vrsta dogovora o svim aspektima života. Danas smo često svedoci da muškarci nekontrolisano kockaju u sportskim kladionicama, trošeći ogromne novce, što može dovesti porodicu u opasnost. Isto tako, alkohol ili droga mogu postati problem, gde partner koji je ugrožen mora da preuzme kontrolu radi zaštite porodice, bezbednosti i sigurnosti dece. Najstrašnije je što se često dešava nekontrolisano korišćenje lekova. Zbog toga, sve mora da prođe kroz test realnosti, obratiti pažnju – odnosno, biti svesni – šta se dešava sa osobom koja je pored nas, zaklučio je Marko Majkić.
Ceo podkast možete pogledati na sledećem linku:
