Dačić je na Berlinskom dijalogu o energetskoj tranziciji na panelu o izazovima i rešenjima za energetsku tranziciju (Mission Possible!Challenges and solutions for the Energy Transition) rekao da se integrativnim procesima nalaze zajednička rešenja za promovisanje energetske stabilnosti.
“Za to je potrebno odgovorno ponašanje globalnih aktera, medjusobno razumevanje, i otvoreni i iskreni dijalog, jer je to jedini put za bolji i sigurniji svet u kojem želimo da živimo”, rekao je Dačič.
On je rekao da su energetska bezbednost i tranzicija jedno od prioritetnih pitanja za EU kojem Evropska komisija poslednjih godina pridaje veliku pažnju i da je Srbija kao kandidat za članstvo u EU ratifikovala Ugovor o osnivanju Energetske zajednice sa ciljem brže integracije u tržište regiona i EU i obezbedjenja stabilne investicione klime.
Strategija razvoja energetike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030, definiše ključne prioritete energetskog razvoja obezbedjenje energetske bezbednosti, razvoj tržišta energije i tranzicija ka održivoj energetici, rekao je Dačić.
On je rekao da se Srbija danas suočava sa brojnim izazovima u energetskom snabdevanju ukazujući da proizvodnja gasa trenutno zadovoljava oko 20 odsto domaće potrošnje. Rekao je da je transportni sistem prirodnog gasa u Srbiju linijski sa samo jednim ulazom iz Madjarske, ograničenog kapciteta, što je nedovoljno sa stanovišta energetske bezbednosti i razvoja tržišta.
Po njegovim rečima potrebno je da se razvije sektor pre svega obezbedjenjem gasovne infrastrukture u svim delovima zemlje i obezbedjenje interkonekcije sa susednim državama.
Dačić je dodao da je Srbija zabrinuta ukoliko se ostvare najave o prestanku dotoka gasa iz pravca Ukrajine.
On je rekao da zato Srbija razmatra sve projekte koji mogu da joj obezbede stabilno snabdevanje energentima, pre svega prirodnim gasom, i naročito projekte u kojima ne bi bila krajnji korisnik već tranzitna zemlja, što bi doprinelo energetskoj stabilnosti regiona.
On je rekao da političke razlike ne smeju da budu razlog za ometnja projekta koji donosi dobrobit za širi krug država regiona. Naveo je kao primer koji je bio posebno nepovoljan za Srbiju ali i region obustavu projekta Južni tok.
Srbija je zbog nedovoljne količine gasa koji joj potreban primorana da koristi ugalj i druga čvrsta fosilna goriva, ali je svesna da time značajno zagadjuje svoju životnu okolinu, rekao je Dačić navodeći da je strateški prioritet Srbije energetska tranzicija koja će joj omogućiti korišćenje čistih tehnologija i veće učešće obnovljivih izvora energije.
“To zahteva ogromna finansijska sredstva, ali smatram da samo kvalitetnim programima i projektima, zajedničkim delovanjem i solidarnošću svih nas možemo ovaj izazov pretvoriti u razvojnu i investicionu šansu”, rekao je on.
Dačić je kao dobar primer naveo saradnju sa Nemačkom sa kojom se od 2001. realizuje program rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji, u koji je uloženo oko 120 miliona evra.
Energetska bezbednost, privredni razvoj i zaštita životne sredine su uzajamno povezani, rekao je Dačić i dodao da danas niko ne može konstatovati da je apsolutno “energetski bezbedan”.
