Požeškim gimnazijalcima prva nagrada na festivalu nauke u Kragujevcu.
Trinaest mčladih ljudi iz Požega ozbiljno shvata naučni rad. Tome u prilog činjenica da su pre nekoliko dana briljirali na festivalu u Kragujevcu koji svim radoznalim umovbima približava nauku kao zanimljivu, interaktivnu i zabavnu. Članovi sekcije za primenjenu fiziku i elektroniku iz gimnazije Sveti Sava popularišu nauku na najbolji mogući način izradom sopstvenih eksperimentalnih postavki za šta je potrebno i dosta odricanja, budući da mnogi njihovi vršnjaci slobodno vreme provode za računarima koje najmanje koriste u edukativne svrhe. Zbog toga smo odlučili da razgovaramo sa njohovom nastavnicom fizike Marijom Bralović i učenikom Matijom Petrović koji su za Radio Lunu objasnili kako motivisati mlade ljude da krenu putem Tesle, Milankovića i Pupina, a ne onim kojim se ovih dana češće ide.
Andrijana Vukomanović, Đorđe Milićević, Jelena Terzić, Aleksa Perović, Matija Petrović, Nikola Štulović, Miloš Brkić, Lazar Janković, ali i učenici završne godine, maturanti: Aleksa Jovanović, Mihailo Bolović, Marko Petrović, Jovana Polić i Marko Mićić.
Sa kojim se najvećim izazovima suočava obrazovanje u Srbiji danas i koliko je teško i pored lošijih uslova motivisati mlade ljude da zavole nauku i umesto nekih drugih, odaberu taj put u životu?
Bralović: Obrazovanje u Srbiji suočava se sa mnogim problemima čija se rešenja očekuju eventualnom reformom obrazovnog sistema koja, do sada, u celini nije sprovedena u našoj zemlji, već smo dvadesetak puta, do sada, imali samo parcijalne reforme. Interaktivna nastava je ono što prija svim učenicima i u čemu pokazuju veliko interesovanje, a čemu težimo i moje kolege i ja.
Danas motivisati mlade ljude da zavole nauku, smatram, nije toliko težak posao, a tome je, u velikoj meri, doprinela i dostupnost i upotreba interneta gde svi, pa i učenici zainteresovani za različite oblasti mogu pronaći odgovore na mnoga pitanja i informisati se o bilo čemu što ih zanima u istom trenutku što je nekad bilo nezamislivo. Svi su 24/7 onlajn preko svojih mobilnih telefona što im omogućava praćenje novih naučnih dostignuća o kojima pišu mnogi naučni internet magazini, kao i razni populizatori nauke na društvenim mrežama na kojima su mladi zastupljeni. Društvene mreže imaju svojih dobrih strana i trebalo bi ih na pravi način iskoristiti. Ne treba zaboraviti ni jutjub kanale gde mnogi učenici gledaju video snimke u kojima je detaljno objašnjeno kako napraviti neke od eksperimenata i na taj način se edukuju i proširuju svoje znanje, često inspirisani praveći svoje pokazne praktične vežbe i eksperimente.
Koja bi bila vaša poruka za đake, ali i za kolege iz prosvete, koji je recept za pobeđivanje na takmičenjima iz nauke?
M. Bralović: Poruka za đake je da budu uporni u onome čime žele da se bave, a sigurno je da će njihov put biti pravi, budući da već imam sliku o tome koje fakultete mnogi maturanti kojim predajem žele da upišu.
Od kolega se trudim da učim što više mogu i budem uspešna u onom što radim, tim pre što sam tek odnedavno u prosveti. Imamo tu sreću da našu školu upisuju veoma dobri učenici sa kojima je zadovoljstvo raditi.
Što se recepta tiče, njega zaista nema. Učenici koji su učestvovali na festivalu nauke u Kragujevcu sami su osmislili svoje eksperimente i pokazne modele i na taj način pokazali da fizika ima široku primenu na mnoge oblasti.
Kada ste iz malog mesta, šta je ono što vas motiviše da motivišete vaše đake?
M. Bralović: Motivacije ne manjka, naprotiv. Motiviše me njihov vedar duh koji me obuzme svakog puta kada uđem u učionicu, njihova mladalačka energija koju se trudim da kanališem na pravi način, kao i potencijal kog često nisu ni svesni. A najviše od svega me raduje i motiviše činjenica da baš ja imam ulogu u obrzovanju ovih srednjoškolaca koji izrastaju u dobre, plemenite i poštene ljude.
Koji su bili vaši zadaci na festivalu nauke?
Matija Petrović, učenik: U Kragujevcu smo predstavljali školu na 8. Festivalu nauke u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji. Kao i uvek, izgradnja projekata nije bila ni malo laka. Uz mnogo poteškoća uspeli smo da ih realizujemo i prikažemo na prikladan način. Konkurencija su nam bile mnogo veće škole sa, na prvi pogled čini se, više potencijala. Takođe tu su prisustvovale i srednje škole iz Slovenije, Makedonije, Crne Gore.
Koji su to najveći izazovi za fizičare u 21. veku?
Matija: Najveći izazovi za fizičare u 21. veku su pronalasci novih materijala kako bi se dobili bolji i čistiji izvori energije i napajanja.Treba raditi na potpunom prelasku sa neobnovljivih izvora koji u velikoj meri zagađuju na one obnovljive koji nemaju tu karakteristiku.
Koliko je popularna nauka kod mladih ljudi u Srbiji danas?
Matija: Nauka se sve više promoviše i popularizuje kod pripadnika mlađih populacija ali je to nedovoljno za potrebe društva i ovdašnjeg sveta. Država bi morala mnogo više da podstiče mlade, pre svega đake, raznim takmičenjima, radionicama, sekcijama i klubovima! Većina nas se pronalazi u oblasti elektrotehnike, fizike i softverskog inžinjerstva, ali naravno ima i izuzetaka.
Kakvi su vam planovi za budućnost, maštate li da odete odavde i gde, ili ipak mislite da je moguće ostati u zemlji i baviti se naukom?
Matija: Ostati u zemlji je moguće ali treba mnogo više truda da bi se napredovalo. Za odlaske u inostranstvo postoje planovi, i ti odlasci, nadam se,neće biti dugoročni.
