Za sve ljubitelje poezije 21. mart je divan dan jer je proglašen Međunarodnim danom poezije. Cilj obeležavanja ovog dana je promocija čitanja, pisanja, objavljivanja i proučavanja poezije širom sveta . Na taj način, otkriva nam se činjenica da pojedinci svuda u svetu dele ista pitanja, misli i osećanja. U inicijativi da se proglasi Međunarodni dan poezije, UNESKO je prepoznao način da se izrazi jedinstvo u kreativnosti ljudskog uma.
Obeležavanjem Dana poezije skreće se pažnja medijima i čitavom društvu da poezija nije zastareo vid umetnosti, već jedan od mogućih načina da društvo u celini povrati i potvrdi svoj identitet i pronađe odgovor na davno Helderlinovo pitanje: ,, Čemu pesnici u oskudno vreme?”
Svako književno delo je višeslojna tvorevina. Poezija je najsnažniji, najsubjektivniji i najkomplikovaniji književni izraz, a čitajući poeziju uvek možemo da doživimo uzbudljivu emotivnu i intelektualnu pustolovinu. Školski bibliotekari OŠ „Dušan Jerković“ iz Užica Mirjana Radovanović Pejović i Ana Duković obeležili su drugi put na isti način Međunarodni dan poezije, s obzirom na to da je poezija svačija i da najbrže povezuje, promovišući bliskost i deleći izabrane stihove svim kolegama u školi. Svako je imao priliku da nasumice izabere jednu od spremljenih pesama, pročita je i zadrži za uspomenu na taj dan.
S namerom da zajednički proslave lirski doživljaj sveta, bibliotekarke su samostalno pravile izbor značajnih, klasičnih i modernih pesnika, sa idejom da reči vanvremenskih pesnika dotaknu, pomognu, začude… Poezija je subjektivna, nju čitamo, mislimo, osećamo. Ona nam kaže da zastanemo, da se zapitamo, udubimo, zaigramo zvukom i smislom, zvučanjem i značenjem.
Svako od zaposlenih u školi nakratko je odgonetao svoj unutrašnji, ali i spoljašnji svet, u svakoj pesmi moglo se pronaći nešto blisko i poznato, a najčešće je čitanje pratio osmeh prepoznavanja, poistovećivanja.
I učenici su imali priliku da se udube u stihove na izložbi publikacija „Omiljene knjige pesama za decu“. U hodniku ispred školske biblioteke mogli su da daju priliku poeziji, da zavire i pronađu nešto interesantno što će im prirasti srcu. Čekale su ih neke pesmice iz sveta mašte, detinjstva, odrastanja, koje su prvi nenametljivi i radosni koraci u otkrivanju sveta.
