Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar proslavljaju Badnji dan. Završavaju se poslednje pripreme doma i hrane za najradosniji hrišćanski praznik, Božić. Vernici sa badnjakom u kuću unose sreću, zdravlje i napredak.
Badnji dan naziv je dobio po badnjaku koji se ovog dana seče i unosi u kuću.
U selima u ranu zoru odlazi se u šumu po, najčešće, mlado hrastovo drvo, a u gradovima se badnjak kupuje na pijacama.
Na ovaj dan priprema se i božićna pečenica, mese kolači i torte, i sve se priprema za prazničnu trpezu.
Uveče, badnjak se zajedno sa slamom i pečenicom, unosi u kuću. Slamom se posipa pod, čime se dom pretvara u vitlejemsku pećinu u kojoj je rođen Hristos.
Badnjak predstavlja drvo koje su pastiri doneli i koje je Josif naložio u hladnoj noći. U seoskim kućama slama na podu leži tri dana, u gradovima ova simbolika svedena je na rukovet slame.
Badnjak se, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuće i porodice, odmah loži, u gradovima pregori tek po koji list, i večera može da počne.
Mnogi ovaj dan provode u strogom postu, ali najčešće su na trpezi pasulj i riba.
Na Badnje veče posvađani treba da se pomire. Ne spava se, već dočekuje trenutak Rođenja Hristovog. Badnja noć je noć mira i iščekujuće radosti.
