Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog proroka Jeremiju, praznik u narodu poznatiji kao Jeremijevdan.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog proroka Jeremiju, praznik u narodu poznatiji kao Jeremijevdan.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog proroka Jeremiju, praznik u narodu poznatiji kao Jeremijevdan.
Sveti prorok Jeremija je hrišćanski svetitelj i prorok rođen šest vekova pre Isusa.
Sveti prorok Jeremija rođen je u selu Anatotu, nedaleko od Jerusalima. Počeo je da prorokuje u svojoj 15. godini za vreme cara Josije.
Stalno je proganjan, jer je prorokovao mnoge nesreće carevima i velikašima zbog njihove vere u lažne idole i žrtvovanja dece tim idolima. Caru Joakimu prorekao je da će mu se telo vući nesahranjeno izvan zidina grada Jerusalima, a potonjem caru Jehoniju da će biti odveden u Vavilon sa celom porodicom i tamo umreti.
Kad je na presto u Jerusalimu došao car Sedekija, Jeremija je prorekao pad Jerusalima i vavilonsko ropstvo. U dolini Totef pod jerusalimom, na mestu gde su deca klana kao žrtve idolima, prorekao je skori pad Judejskog carstva. Uskoro se to obistinilo.
Prorok Jeremija je uzeo kivot iz hrama i sakrio ga na brdu Navat gde je umro Mojsije, a oganj iz hrama u jedan dubok bunar.
Neki Jevreji odveli su ga u Misir, gde je prorokovao propast misirskih idola i dolazak Djeve sa Mladencem. Tu, u Misiru, Jevreji su kamenovali svetog Jeremiju i tu je sahranjen. Po predanju, car Aleksandar Veliki posetio je grob proroka Jeremije i po njegovoj naredbi Jeremijino telo je preneto u Aleksandriju.
Veruje se da je Jeremija zaštitnik od zmija otrovnica.
Zato je običaj da se na današnji dan razgone ovi gmizavci da ne bi preko leta dosađivali. Neko iz kuće zbog toga treba da porani, uzme tiganj i lupajući u njega nekoliko puta ponovi:”Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela”.
Dokle se čuje lupanje i pesma, dotle zmije neće smeti da se približe.
Na Jeremijin dan ne otvaraju se britve i ne radi se ništa iglom i koncem. Ko bi na ovaj dan otvorio britvu, veruje se, na toga bi preko cele godine trčale zmije.
U nekim krajevima stari veruju da se na današnji dan ne valja ni češljati da se ne bi izazivali ovi opasni gmizavci.
Takođe, treba paziti da se ni za kim ne vuče odvezana pertla ili neki končić da se na isti način tako ne bi vukle i zmije.
