Srpska pravoslavna crkva danas slavi i obeležava Nikoljdan, odnosno Svetog Nikolu. Slava za koju se u Srbiji kaže da je polovina vernika slavi, a druga polovina odlazi na slavu.
Sveti Nikola, najveći dobročinitelj, zaštitnik putnika i domorodaca, smatra se i najmnogobrojnijom slavom u Srbiji. Postoje mnogi običaji koji su podrazumevani na dan slave, međutim srpski vernici takođe poštuju i određene dan uoči slave.
Po pravilu, domaćini bi dan pre Svetog Nikole trebalo da pripreme slavsku trpezu i to je sve od kućnih poslova koje bi trebalo da obavljaju. Sve ostalo treba da sačeka 21. decembar, odnosno ni dan nakon slave ne smeli ništa značajno da rade što se kućne radinosti tiče.
Sveti Nikola je i esnafska slava, on je zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara. Baš zato mornari na ovaj dan ne isplovljavaju, pa se ovo zove i ,“vodena slava“, a veruje se da na sutrašnji dan trebalo odložiti sva planirana putovanja.
Tako je nastala tradicija da se daruju orasi, jabuke, lešnici i slatkiši koji se stavljaju u cipele pored kreveta ili u prozore. Još jedno od pravila koje nalaže verovanje i tradicija jeste da, ukoliko otac deli slavu sinovima, jeste da jedan uzme letnjeg, a drugi zimskog Svetog Nikolu kao dan obeležavanja svog sveca.
