Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetoga Jovana Krstitelja. Dan kada je Krstitelj stradao vernici provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu. Ovaj praznik u narodu je poznatiji kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek i Srbi ga izuzetno poštuju.
Ovaj dan, svrstan među slave, podseća na smrt Svetoga Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja, pogubljenog po naređenju cara Iroda Agripe, a po želji njegove žene Irodijade.
Po naređenju cara glava svetitelja je odsečena odnosno “usekovana” i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu.
Učenici Jovanovi preko noći tajno su uzeli učiteljevo telo i sahranili ga u Sevastiji. Glava svetiteljeva, zakopana je posebno, na tajnom mestu. Kasnije je preneta u Jerusalim, a u vreme vizantijske carice Teodore čudotvorna Krstiteljeva glava preneta je u Carigrad.
Usekovanje glave uvek se obeležava na dan kada je osvećena crkva koju su na njegovom grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.
Crkva propisuje strogi post i uzdržavanje, narodni običajni kalendar zabranjuje i svu crvenu hranu, jer podseća na boju prolivene Krstiteljeve krvi.
U narodu se kaže i da je dobar dan za branje lekovitog bilja. U mnogim mestima održavaju se vašari. Ne radi se ništa od teških poslova – ni na njivi, ni u kući.
Na ovaj praznik rođen je blaženopočivši parijarh Pavle.
