Pravoslavni hrišćanski vernici proslavljaju danas Uskrs.
Vaskrsenje Hristovo u svetu, osim srpske, danas slavi i ruska, grčka, bugarska i etiopska crkva, kao i jedan broj Eskima koji žive na Aljasci, ali i pravoslavni vernici u Egiptu.
Crkvena učenja kazuju da je Isus raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, dok se u nedelju zorom osetio snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.
Na Uskrs je, prema verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Odatle je potekla u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.
Prema odlukama Nikejskog sabora 325. godine, koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.
Vaskrs može biti u razmaku od 35 dana, najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po julijanskom kalendaru. Po gregorijanskom kalendaru, to je period od 22. marta do 25. aprila. Zbog toga je Vaskrs pokretan praznik i praznuje se tri dana.
Za ovaj praznik vezuje se običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, što simboliše Isusov izlazak iz groba i ponovno rađanje.
Prvo obojeno jaje, koje je po pravilu crvene boje, ostavlja se na stranu do sledećeg Vaskrsa i pridaje mu se posebna važnost.
Crvena boja simbolizuje Isusovu prolievenu krv na Golgoti, ali i boju vaskrsenja. Prvo jaje se smatra „čuvarkućom“, odnosno zaštitnikom kuće i zdravlja.
Danas je običaj da vaskršnje slavlje počinje posle jutarnje službe, nakon čega se vernici pozdravljaju rečima „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“.
Vaskrs hrišćani slave tri dana, pa su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.
Prvi ponedeljak nakon Vaskrsa je Pobusani ponedeljak, poznat još i kao zadušnice – dan posvećen mrtvima.