Sve je počelo snežnog 30. decembra tako davne 95. godine prošlog veka. Kao „radio na čistom vazduhu“. Grupa mladih, ambicioznih entuzijasta krenula je put Lunovog Sela ubedjena da će napraviti najbolji, najslušaniji radio u okrugu.
Radio koji će nam omogućiti slobodu govora, prezentovanje tačnih, istinitih informacija, dobru muziku i zabavu bez obzira na vreme u kome smo živeli. Vremena su i danas teška i ljudi u njima. Mnogi su se smejali, osporavali pionirski pilot projekat tadašnje urednice koja je uvek mislila svojom glavom i imala hrabrosti da „svojoj deci“ veruje i dozvoli da se „igraju“ radija. Velika Mila je postavila radio na zdrave noge i otišla preko okeana nekim boljim putem i ostavila one kojima je verovala da sačuvaju radio. Smenjivali su se mnogi, dolazili, odlazili, hteli sve, sad i odmah ne sluteći da radio nije igra, zarada, profit već stil života ljudi iz male kutije koji su sa Vama i kad vas se smeje i plače, kad Vam se raduje i tuguje, kad Vam se druži i samuje….Radio je uvek i svuda prisutan, prijatelj koga možete slušati u kući, na poslu, u gostima, na odmoru, u automobilu, …medij koji razbija dosadu i usamljenima pravi društvo.
Iza nas je 25 turbulentnih, radnih godina. Padali smo i ustajali. Trpeli udarce sa mnogih strana. Sabotirani više puta ali ipak, ostali svoji, autentični. Ima nas malo ali radimo punim kapacitetom. I gledamo svoja posla. I želimo dobro svima. Ali ne možemo zaboraviti pre pet godina na proslavi jubileja kad nam radio nije svirao a ugostili smo oko 200 Luninih prijatelja jer nam je neko „slučajno presekao kabl“ na Torniku i pokušao da nas ponizi i uvredi na naš dan! Nikada nismo saznali ko je to uradio….jer sledile su nove sabotaže…borba sa vetrenjačama koja je dugo trajala i traje… ali, izborićemo se. I borićemo se i dalje za pravdu, istinu, negovati kulturu lepog govora i pravopisa, i nikada nećemo podizati sebi rejting na tudjoj nesreći.
Hvala svima Vama koji nam niste pomogli kada ste nam bili najpotrebniji! Učinili ste nas jačim, hrabrijim, borbenijim, istrajnijim!
Hvala Vama koji ste svoj posao na Luni radili profesionalno i korektno dok nam se poslovni putevi nisu razišli.
Hvala direktoru koji punih 25 godina veruje u sebe i u svoj tim čak i u trenutcima kada sam i sama htela da odustanem. Vratila sam se i danas, nakon 25 godina radim sa početničkim žarom, pozitivnom energijom i verom u našu Lunu. Hvala kolegama iz redakcije koji svakodnevno rade sa nama. Hvala klijentima koji su nam poklonili poverenje. Hvala svima vama koji ste u nekom periodu bili deo naše redakcije. Radujemo se zbog kolega koji s ponosom kažu da su prve korake prodaje i osnovice novinarstva i odgovore na ključna pitanja „KO? ŠTA? GDE? KADA? KAKO? ILI ZAŠTO?“ naučili na Luni i otišli put prestonice i širom meridijana. Hvala svima Vama koji ste ostali i verujete nam. Hvala Vama koji ćete doći. E, to se zaslužuje. To je čast raditi na mediju koji nije menjao vlasničku strukturu više od dve decenije.
I pre svih, hvala poštovanim slušaocima koji nas odano slušaju četvrt veka, ne menjajući frekvenciju.
Zbog njih postojimo, radimo, borimo se i u ovom teškom vremenu globalnog straha za zdravlje i finansije koje je izazvao Covid 19.
Jubileji mogu biti meseci preispitivanja, svodjenja računa, preseka bilansa stanja i uspeha….i kad dobro razmislim, ne bih ja tu mnogo menjala. Zadovoljna sam bez obzira na barijere, ekonomsku krizu, nestabilnost malog medijskog tržišta, pandemiju Covida 19….
Volim svoju Lunu! I Vas koji nas slušate i čitate. Ostajte mi u Novoj godini zdravi, lucidni, hrabri, spremni za nove izazove i iskušenja…i zaljubljeni. Jer život je ljubav. Pokretač da u svemu što radite budete još bolji, odgovorniji, pouzdaniji, profesionalniji. Ljubav pokreće svet i daje veru i nadu da volimo život i ljude.
Želimo da u vremenu kad su maske pale, zahvalno ispratimo tešku godinu koja je za nama uz optimizam da ćemo samo bistrog uma i čistog obraza dočekati neizvesne mesece koji slede. Učinite svaki dan posebnim. Uživajte u trenutku, u malim-velikim stvarima. Jer sitnice život znače. Možda zvuči kao petparačka priča iz romana jeftine produkcije ali zaista je istinita. Zdrava porodica, okićena novogodišnja jelka, Ruska salata, malo pršute i ajvara….i šampanjac u ponoć u porodičnom domu. Možete da obučete smoking a dame malu crnu haljinu i štikle „dvanaestice“i garantujem Vam dobar provod. Naravno, uz Radio Lunu. Ako od iskrenih prijatelja dobijete čestitke koje možete izbrojati na šaci jedne ruke, vi ste srećna osoba.
I ne očekujte ništa od drugih. Ništa se u životu ne podrazumeva. Znate onu staru, mudru narodnu izreku“dok je meni mene“. A sa drugima ću lako. A ako Vam se nešto kod nas ne svidja, izbor uvek postoji. Promenite frekvenciju.
I da nas neko pita da li bismo sve iz početka isto radili, odgovor je DA! Ne kajemo se ni za šta. Idemo preko trga podignute glave i čista obraza. Sve je to životna škola, naučene lekcije na popravnom ispitu.
A sad je vreme i za postdiplomske studije.
Aleksandra Ranković, novinarka i PR menadžerka Radio Lune
