Danska je počela da u podmorju skladišti velike količine ugljen-dioksida (CO2) koji zagreva klimu na Zemlji.
Princ Frederik od Danske dao je simbolično naređenje da počne upumpavanje CO2 u ispražnjeno nalazište naftnog polja Nini Vest u Severnom moru.
Iz međunarodnog konzorcijuma, u kojem su i hemijski gigant INEOS i proizvođač gasa i nafte “Vinteršal dea” (Wintershall Dea), sapšteno je da je projekat “Grinsend” (Greensand) u danskom delu Severnog mora prvi u svetu za prekogranično skladištenje CO2.
U početku će se gas u tečnom obliku stizati iz INEOS-ove fabrike u Belgiji, a kasnije skladištiti i ugljen-dioksid iz Danske i drugih evropskih zemalja.
Posle probne faze, 1,5 miliona metričkih tona gasa CO2 biće svake godine upumpavano u šupljinu 1,8 kilometara ispod morskog dna, a plan je da do 2030. ta količina godišnje poraste na do osam miliona tona.
U nedavnom izveštaju Ujedinjenih nacija navedeno je da skladištenje ugljen-dioksida, jednog od zagađujućih “gasova staklene bašte”, mora biti deo niza rešenja za smanjenje zagađenja i ograničavanje globalnog zagrevanja.
U video-poruci današnjem skupu predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, rekla je da Evropska unija od 27 zemalja treba da uhvati i uskladišti ko 300 miliona tona CO2 godišnje do 2050. ako želi da bude klimatski neutralna, što znači da će sve emisije “gasova staklene bašte” morati nekako da se uklone, a to je “zapanjujuća kličina”, rekla je fon der Lajen.
Stručnjaci upozoravaju da je hvatanje i skladištenje ugljenika još neproverena tehnologija.
Brus Robertson, analitičar Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu, rekao je da je tehnologija razvijena 1970-ih da bi se povećala proizvodnja nafte pumpanjem gasa pod zemlju da bi se potisnulo više nafte i gasa.
Iako se nekoliko nedavnih projekata fokusiralo na klimatske prednosti skladištenja CO2 pod zemljom, oni su uglavnom bili neuspešni, rekao je on.
“Serija ‘CO2 bombi’ pod zemljom bi mogla eksplodirati”, rekao je on za Asošijeted pres.
Robertson je primetio da je potrebna velika količina energije da bi se uhvatio i uskladištio CO2 većinom iz industrijskih procesa ili ekstrakcije fosilnih goriva, ali se ne radi ništa na uklanjanju ugljen-dioksida od sagorevanja goriva kao što su automobili ili kućno grejanje, što čini većinu emisije.
Međunarodna agencija za energetiku predviđa da bi za najambiciozniji prelazak na “neto nulte emisije” bilo potrebno da se 1,5 milijardi tona CO2 skladišti ili na drugi način koristi na globalnom nivou do 2030. godine, što će porasti na 6,2 milijarde tona 2050. Vlade, uključujući Sjedinjene Države i Evropu, već izdvajaju značajne subvencije za hvatanje i skladištenje CO2.
