Građani i privrednici u Srbiji koji imaju bilo kakav kredit sa promenljivom kamatnom stopom suočavaju se sa velikim povećanjima rata, a kada se pogledaju dinarski krediti prosečna kamata za nove zajmove stanovništvu sada iznosi 12,92 odsto, punih 4,39 odsto više nego pre godinu dana, navodi Demostat.
Istraživačko-izdavački centar Demostat dodao je da najveći deo povećanja zarade na razlici između kamata na kredite i kamata na štednju bankama došao od građana, a ne od privrede, i da su banke su borbu monetarnih vlasti sa inflacijom iskoristile da povećaju svoju zaradu.
“Od jula prošle godine, Evropska centralna banka je svoje kamatne stope podizala čak šest puta sa nula na 3,5 procenta, automatski podižući i euribor, a time i mesečne rate svima koji imaju kredite vezane za evro. Istovremeno, i Narodna banka Srbije je podizala svoju referentnu kamatnu stopu, čak 12 puta u poslednjih godinu dana sa jedan na 5,75 odsto, dovodeći u istu situaciju i bankarske klijente zadužene u dinarima”, navodi Demostat.
Kako se ističe, dok je ovaj rast kamata štetio dužnicima, štedišama bi trebalo da je pogodovao, ali analiza Demostata pokazuje da su banke, iako su podigle i kamate na depozite, tu ipak bile manje ažurne nego kad je trebalo povisiti kamate na kredite.
“Prema podacima Narodne banke Srbije, u januaru ove godine banke su u proseku plaćale 3,08 odsto kamate na sve postojeće depozite građana i privrede, što je za 1,92 odsto više nego pre godinu dana. U isto vreme, banke su za postojeće kredite počele da naplaćuju 2,40 odsto više, podigavši prosečnu kamatu sa 4,34 na 6,74 odsto”, navodi Demostat.
Kamate na postojeće depozite građana od prošlog do ovog januara u proseku su povećane za samo 0,86 odsto, a za depozite privrede čak za 3,21 odsto. Za nove depozite kamate su podignute za 1,82 odsto za stanovništvo, a skoro duplo više za 3,51 odsto za privredu, navodi se u istraživanju.
Demostat dodaje da je u slučaju postojećih kredita “privreda čak prošla gore od građana, jer sada plaća za 2,56 odsto veće kamate nego pre godinu dana, a građani 2,19 odsto veće”, dok je kod novih kredita obrnuto, pošto su stanovništvu banke digle kamate za 3,96 odsto, a privredi za 2,93 odsto.
U poređenju s regionom kamate su uglavnom primetno više u Srbiji, pa su tako u Hrvatskoj kamate na nove depozite u evrima i dalje znatno manje (samo 0,15 odsto za stanovništvo i 1,29 odsto za privredu u Srbiji 2,49 i 1,99 odsto), kao na postojeće depozite (0,21 i 0,77 odsto – kod nas 1,62 i 1,78 odsto).
Slično je i u Crnoj Gori gde se za depozite daje 0,34 i 0,21 odsto i Makedoniji u kojoj je 0,66 i 0,69 odsto.
