Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Djedović rekla je 8. decembra da je za Vladu Srbije kada donosi odluke koje se tiču energetike i rudarstva, ključni princip zaštita životne sredine i energetska sigurnost po najmanje mogućoj ceni.
Ona je na konferenciji o zaštiti životne sredine i energetici “Look up” na Kopaoniku rekla da se u izgradnju sistema za odsumporavanje u najvećim termoelektranama ulaže stotine miliona evra.
- “Postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani “Kostolac B” je završeno i radi punim kapacitetom. To je prvi sistem za odsumporavanje u Srbiji koji je u funkciji, a za izgradnju je uloženo 96 miliona evra“, rekla je Djedović.
Dodala je da je emisija sumpor-dioksida u toj termoelektrani kada se uporedi 2021. sa prethodnim godinama, manja 20 odsto.
Ona je rekla da postojeća energetska postrojenja ne mogu da se zatvore preko noći jer proizvode baznu energiju i da mora da postoji tranzicioni plan za prelazak na obnovljive izvore (OIE), a da se do tada ona učine ekološki prihvatljivijim.
Istakla je da je u toku realizacija projekta za odsumporavanje u TE “Nikola Tesla” u Obrenovcu, vrednog više od 400 miliona evra.
Posle završetka izgradnje sistema za odsumporavanje naredne godine u bloku “A” te termoelektrane emisija sumpor dioksida biće, prema njenim rečima, manja deset puta.
Kada se završi sistem za odsumporavanje u bloku “B” te termoelektrane 2024. godine, emisija sumpor-dioksida će, kako je rekla, biti manja 15 puta.
– “Radimo na tome da povećamo kapacitete OIE na održiv način. Ne možemo ogroman broj zahteva za izgradnju OIE da odmah prihvatimo dok ne ojačamo mrežu, što traži ulaganja, vreme i adaptaciju regulative koju ćemo završiti u prvom kvartalu sledeće godine”, rekla je Djedović.
Dodala je da mreža trenutno može da primi 400 megavata iz OIE, pored 560 koliko postoj, ali da je cilj da se na srednji rok za nekoliko godina, pre 2030. godine kapacitet poveća osam puta.
Spoj energetike i ekologije vidi se, prema njenim rečima i po ulaganju u energetsku efikasnost. To, kako je rekla, znači da mora da se menja ponašanje prema potrošnji električne energije i da i pojedinci i industrija moraju biti racionalniji.
– “U oktobru smo u zgradama državne uprave uštedeli blizu 25 odsto električne energije u odnosu na isti mesec prethodne godine”, rekla je Djedović.
Sprovodjenje mera energetske efikasnosti podrazumeva, prema njenim rečima, investicije koje se dobrim delom mogu sprovesti na lokalnom nivou jer se na taj način doprinosi otvaranju novih radnih mesta. Na milion evra investicija u energetsku efikasnost zgrada može se, kako je rekla, otvoriti sedam radnih mesta.
Djedović je istakla da postoji puno prostora za unapredjenje energetske efikasnosti je Srbija potroši oko četiri puta više energije nego EU da bi se proizvela ista jedinica društvenog proizvoda.
U Srbiji, prema njenim rečima, domaćinstva potroše 38 odsto energije, a u EU oko 25 odsto, a prosečna potrošnja toplotne energije u Srbiji po kvadratnom metru je 2,5 puta veća od proseka zemalja EU.
Ministarstvo, kako je rekla, trenutno realizuje i priprema projekte vrednosti 920 miliona evra, a procenjuje se da će realizacijom tih projekata biti ostvarena ušteda od 950 gigavata godišnje dok će smanjenje emisije gasova godišnje biti 580.000 tona što je jednako godišnjoj emisiji 320.000 motornih vozila.
Djedović je rekla da se u saradnji sa centralnom bankom Saveta Evrope, koja je samo jedan od partnera, sprovodi realizacija projekta energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti. Projekat obuhvata 56 zgrada od čeka 28 održava Uprava za zajedničke poslove Vlade Srbije.
Potrebno je, kako je rekla, 50 miliona evra da bi se sanirale te zgrade, a kao primer navela je zgradu bivšeg Saveznog izvršnog veća, i zgradu VMA čije energetske efikasnosti mogu značajno da se unaprede. Navela je da se na unapredjenju energetske efikasnosti radi i u Paraćinu, Vrbasu, Kruševcu, Užicu.., a da su lokalne samouprave ključ za sprovodjenje tih projekata.
– “Država radi na tome da lokalnim samoupravama obezbedi dovoljno subvencija, ali bi trebalo da i one u svojim budžetima naprave programe. Obezbedili smo prethodnih godina subvencije za 20.000 domaćinstava od 2,6 milijardi dinara, a započinje se projekat od 70 miliona evra koji će doprineti da se unapredi energetska efikasnost 100.000 domaćunstava“, rekla je Djedović.
Pred Srbijom je, kako je istakla, značajna promena energetskog sektora, reforme će biti u pravcu više energije iz OIE regulative, unapredjenja postojećih kapaciteta javnih preduzeća.
Budžet za 2023, prema njenim rečima, za energetski sektor planira šest milijardi za nove projekte.
- “Da bi Srbija mogla da završi energetsku tranziciju ka potpunoj neutralnosti ugljen-dioksida do 2050. kako se obavezala potrebna su ulaganja od 32 milijarde evra za narednih 25 godina od čega 10 u prenosnu mrežu”, rekla je Djedović.
