Epidemija je još u toku, ali neminovnost pokretanja ekonomije ne samo Srbije, već čitave Evrope i sveta nas čeka. Često možemo pročitati o najavama velike depresije i krize koju smo već imali prilike da vidimo, ali ovo je prvi put u novijoj istoriji da imamo velike ekonomske izazove prouzrokovane zdravstvenom krizom na globalnom nivou. Da li je Srbija dovoljno mala da mora da sačeka da “veliki svetski igrači” pokrenu novi ciklus? Ili je dovoljno velika i jaka da može mnogo toga i sama da uradi?
Za Radio Lunu govori dr Veljko M. Mijušković, docent Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Činjenica je da su tektonske promene u domenu ekonomije, ali i života uopšte, izazvane globalnom pandemijom virusa Covid 19 koji se javio još krajem 2019. godine. Opšteprisutni trend globalizacije, koji se sledi kao credo od strane većine zemalja sveta poslednjih decenija, samo je ubrzao širenje pomenutog virusa i njegovih negativnih efekata. Globalizacija je do tog stepena uzela maha da ona figurativno rečeno premašuje i nadjačava limite koje nam smrtonosni virus postavlja. Ekonomije sveta izdržale su da na mesec-dva dana zaustave, uspore ili pak svedu na minimum različite slobode kretanja- prvenstveno ljudi i dobara, a posledično i kapitala, ali već sada smo svedoci postepenog vraćanja na staro, gde iako snaga virusa slabi, postoji bojazan od tzv.”drugog talasa”, što očigledno nije dovoljno da se dalje zaustavljanje života i ekonomije nastavi. Usled tako izraženih efekata globalizacije, Srbija svakako zavisi od ekonomske situacije i stabilnosti tzv. “velikih svetskih igrača” ili bar zemalja sa kojima ima intenzivnu ekonomsku saradnju- pojedine zemlje EU, Kina, Ruska Federacija, SAD. Na primer, već u februaru i početkom marta ove godine, usled poteškoća dopremanja određenih inputa iz Kine, proizvodnja i celokupni lanci snabdevanja određenim artiklima u našoj zemlji bili su ozbiljno poremećeni. Takođe, sa kasnijim zatvaranjem granica i limitiranjem protoka roba, negativna situacija je samo dodatno intenzivirana. Jednostavno, činjenica je da oporavak vodećih ekonomija sveta ili bar onih sa kojima direktno sarađujemo na nas ima veoma izražen efekat. S druge strane, to ne znači da mi kao zemlja treba da “sedimo skrštenih ruku” i čekamo da se zemlje bližeg ili daljeg komšiluka restartuju. Mi takvu strategiju nismo ni primenili. Svedoci smo da je Republika Srbija paralelno sa veoma rigoroznim zdravstvenim merama za borbu protiv globalne pandemije virusa Covid 19 donela i čitav set, rekao bih, celovitih mera, relativno brzo i rano u poređenju sa drugim zemljama regiona. Iako sve pomenute mere nemaju potpuno utemeljenje, te mogu biti predmet različitih kritika, činjenica je takođe da celovita pomoć države neće izostati u kapacitetima koji su nama finansijski održivi i na raspolaganju.
- Ekonomske mere Vlade Srbije se već realizuju, projektovane su da poguraju domaću potrošnju i tražnju. Da li mislite da je 3 meseca podrške privredi dovoljno da ponovo stane na noge, s obzirom na najave da će se svet od ove pandemije oporavljati najmanje dve godine?
Set donetih ekonomskih mera za podsticaj oporavka nacionalne ekonomije obuhvata, između ostalog, olakšice vezane za referentnu kamatnu stopu NBS, mere za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, privremene mere za davaoce lizinga, kao i uredbu o različitim poreskim merama za ublažavanje ekonomskih posledica nastalih virusom Covid 19. Od ukupno 9 predviđenih mera, tri su mere poreske politike, po dve su direktna pomoć privatnom sektoru i mere za očuvanje likvidnosti privrede, a kao ostale mere navode se moratorijum dividendi do kraja godine i fiskalni stimulans-odnosno direktna pomoć svim punoletnim građanima (što je inače mera koja je izazvala najviše kritike u javnosti, budući da je dovedena u pitanje njena opravdanost i ciljna orijentacija). Procenjeni efekat svih mera je u visini od 608,3 milijarde dinara ili 5,1 milijardi Eura, što je polovina našeg godišnjeg budžeta i 11 odsto našeg BDP-a. Iz tog ugla posmatrano ove mere veoma su ozbiljne i predstavljaju značajan napor države. Dugoročne efekte pandemije trenutno je nezahvalno procenjivati, budući da teško da bilo koja procena može se sigurnošću predvideti ishod. U slučaju odsustva tačnosti, sve se svodi na nadahnuto nagađanje, bez previše ekonomskog utemeljenja. Budući da je pandemija i dalje u povoju, talas njenog uticaja na ekonomiju će se tek osetiti. Iz tog razloga, država će verovatno delovati u kontinuitetu i pomoći koliko je u njenoj moći da se povrati stabilnost, ne samo ekonomije, već svakodnevnog života uopšte. Pored ekonomskih mera, stava sam, da država uz određene, isključivo neophodne zdravstvene mere, treba što pre da omogući nesmetan protok ljudi i dobara, međunarodni transport roba i putnika, kao i što efikasnije funkcionisanje državnog, a naročito privatnog sektora, što je očigledno veliki izazov u poslednjih desetak dana od ukidanja vanrednog stanja. Možda je nepopularno reći, ali ako se sistem što pre ne vrati u normalu, možemo očekivati mnogo veću bojazan i strah za zdravlje ekonomije, nego ljudi. Kad to kažem, dovoljno je istaći činjenicu da je Međunarodna organizacija rada ocenila da je tokom pandemije virusa Covid 19 milijardu i 250 miliona ljudi, najviše u zemljama Azije i Pacifika, dobilo otkaz ili su im plate smanjene. Ozbiljna situacija na pragu recesije je i u SAD, Italiji, Španiji, Francuskoj, Nemačkoj. Iz tog razloga, život (ekonomija) više ne sme da stane.
- Da li je naš srpski optimizam kada je u pitanju ekonomski oporavak koji nam je prezentovan realan?
Po prirodi stvari, pa tako vezano i za ovu konkretnu situaciju, ja sam optimistični realista, ako se tako može reći. To znači da ako se sistem postavi dobro i dobro kontroliše, postoji velika šansa da se problem pretvori u mogući izvor konkurentske prednosti. Poznato je iz doktrine menadžmenta da su problemi, pa makar i ovih razmera, normalna pojava u funkcionisanju preduzeća/država, a da samo oni problemi koji se ne rešavaju i ne tretiraju, postaju maligni i ugrožavaju dalji opstanak. Preneseno na našu situaciju, ekonomija zemlje, do izbijanja pandemije, činjenično je beležila dobre rezultate, uz efikasno prethodno sprovedene mere fiskalne stabilnosti. Ukoliko se sistem što pre vrati u normalu, kao što sam već istakao, postoje realne šanse da se propušteno nadoknadi. Ako se pak normalizacija bude prolongirala, što lično smatram neopravdanim, situacija će biti sve teža. Šanse leže i u novim kanalima komunikacije i prodaje, daljem razvoju aplikacija i sistema za dostavu robe/komunikaciju, znatno ozbiljnijem energizovanju domaćeg privatnog (naročito turističkog) sektora i nacionalnih brendova i slično. Treba ih iskoristiti.
- Sa svih strana sveta stižu usaglašeni stavovi da posle ove pandemije više ništa neće biti kao ranije. Šta to znači kada je u pitanju ekonomija, trgovina, transport, turizam i proizvodnja na globalnom nivou i gde je tu Srbija sa svojim kapacitetima?
Specifičnost pandemije virusa Covid 19 leži u činjenici da je po prvi put došlo do gotovo sinhronizovane akcije i mera na nivou sveta kao celine, što nije bio slučaj sa sličnim bolestima poput SARS-a, MERS-a, ptičijeg i svinjskog gripa u prethodnim godinama. Da li su pomenute, može se slobodno reći, drastične mere bile opravdane ili pak posledica globalnog uticaja određenih interesnih grupa, ostaje da se vidi. Činjenica je da, bar trenutno, menjaju način poslovanja većeg broja industrija u velikoj meri. Trenutno je najteže pogođena industrija transporta i turizma, za koje posebno sada vidimo veliku uzajamnu povezanost. Bez značajnijih turističkih kretanja, globalni avio/železnički/drumski saobraćaj gotovo da je desetkovan. Što se tiče globalne proizvodnje, poseban problem logističke prirode, javlja se u otežanim okolnostima njene realizacije, usled neujednačenosti nabavke inputa, problema u procesu snabdevanja, organizaciji transporta gotovih proizvoda, prelaska međunarodnih granica i slično. Konačno, globalna pandemija iznedrila je i određene dobitnike, ako se tako, uslovno rečeno, može reći. To su svakako proizvodnje i trgovine robom široke potrošnje, u prvom redu prehrambenih i higijenskih proizvoda. Farmaceutska industrija doživela je procvat, što je i očekivano. Zanimljivost je da je tokom perioda pandemije zabeležen i porast prodaje cveća, kao i baštenskog nameštaja, budući da su ljudi znatno više vremena provodili u domovima. Kanali elektronske trgovine sve više se razvijaju, te se očekuje njihov dalji povoj i u periodu koji sledi. Konačno, globalna IT industrija takođe beleži dodatni snažan rast, te se očekuje njeno dalje jačanje. Uzimajući u obzir pomenute trendove, Srbija ima ozbiljne šanse da svojim kapacitetima (naročito u domenu IT-a) ostvari dobre poslovne rezultate u periodu koji sledi.
Kako Vi lično vidite i kako procenjujete stanje ekonomije kod nas i u regionu do kraja ove i sledeće godine?
Reginalna i nacionalna ekonomija polako izlaze iz stanja “šoka i paralize” u kome su se našli u prethodnih par meseci. Potrebno je što pre život i ekonomiju vratiti u normalne tokove. Više ne važi deviza “Život sada mora da stane, da bi se kasnije nastavio”, već pre “sada moramo raditi sa 120% kapaciteta da bismo preživeli”. U tom kontekstu, kako u regionu, tako i kod nas, očekujem ozbiljan zamah privrednih aktivnosti i ubrzano relaksiranje restriktivnih mera, koje su bile na snazi do sada. Srbiju čekaju ogromni poslovi vezani za dalju realizaciju ključnih infrastrukturnih projekata, dalji rad na pripremi za članstvo u EU, jačanje nacionalne ekonomije i dalja znatno ozbiljnija podrška svojim preduzećima, privatnom sektoru i preduzetništvu, ali i praktično usmerenom obrazovanju. U tom smislu, Srbija ne sme da stane. Očekujem postepeni oporavak i znatno celovitiji, intenzivniji i efikasniji rad na svim gorućim pitanjima od nacionalnog interesa u periodu koji sledi.
- Zaključak za kraj?
Svaka teška situacija uvek treba da služi kao izvor novih saznanja kako je prebroditi. Za dalji uspeh naše ekonomije dovoljno je da dobro analiziramo svetska iskustva, ali i svoja. Potrebno je da budemo objektivni prema sebi, vidimo šta je rađeno dobro, a gde postoji prostor za poboljšanje. Samo tako možemo naći neophodnu snagu da kao pojedinci, ali i društvo, idemo napred, mudrost da ne pravimo greške iz prošlosti, te uvideti i lepotu koju nam život kao takav pruža, ne bi li ga cenili i radovali mu se svaki dan više nego do sada, uz sitnice koje sa sobom nosi.
Aleksandar Ranković
