Dragana Varagić: Trka za profitom zamaglila nam je granice ljudskosti

Predstava R.U.R. Rosumovi univerzalni roboti, po tekstu Karela Čapeka u režiji Dragane Varagić  je 557 premijera užičkog Narodnog pozorišta koja će biti izvedena sutra u 20 sati. Kako je rediteljka Dragana Varagić rekla za Radio Lunu eksplozija medijskog interesovanja za probleme vezane za veštačku inteligenciju koja je nastala u poslednjih par meseci svedoči o  aktuelnosti teme veštačke inteligencije i potvđuje da se nije mogao naći bolji trenutak, od ovog za rad na komadu R.U.R..

Užičani će imati priliku da na sceni svog pozorišta pogledaju pozorišni komad čiji je autor Čapek izmislio novu reč koju danas svi koristimo, reč robot. Da li je Čapek protiv nauke, tehnologije, koje su to rečenice iz komada ostavile poseban utisak i podstakle je na razmišljanje o ovoj temi, treba li i zašto da se zabrinemo zbog sve većeg proboja veštačke inteligencije u naše živote i kako je bilo raditi u užičkom Narodnom pozorištu, za Radio Lunu govori rediteljka Dragana Varagić dan pred premijeru predstave R.U.R. Rosumovi univerzalni roboti.

Dragana Varagić je diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, magistrirala dramu i režiju na Univerzitetu Toronto, i specijalizirala Šekspira na Šekspirovom institutu u Stratfordu. Trenutno je redovni profesor na Akademiji umetnosti u Beogradu. Njena glumačka, rediteljska i profesorska karijera razvijala se na dva kontinenta i na dva jezika. Predavala je glumu i režiju na magistraturi režije u Kanadi, Bila je gostujući profesor na magistraturi režije Univerziteta London, i Akademije za film i pozorište u Lođu.

Kao prvakinja Narodnog pozorista u Beogradu i posle u Kanadi odigrala je brojne klasicne i savremene uloge. Dobitnica je brojnih nagrada od kojih treba izdvojiti nagradu za najbolju epizodu na Sterijinom pozorju. Za svoj rad na engleskom jeziku nominovana je za nagradu Dora, za najbolju glumicu u Torontu.

Koje teme za razmišljanje otvara i kakva pitanja postavlja predstava R.U.R.?

• Čovek je stvarao veštačku inteligenciju po sebi i odgovoran je za njen razvoj i upotrebu. Poslednjih meseci dok smo probali, svedočili smo iznenadnom velikom medijskom interesovanju za veštačku inteligenciju, pre svega probojem Chat GPT na tržište. Dileme nastale su od toga koliko će se njegovom upotrebom profesija izgubiti, do panike od terorističke zloupotrebe. Najvećih 500 stručnjaka iz oblasti robotike je potpisalo peticiju zahtevajući moratorijum na proizvodnju veštačke inteligencije na šest meseci. Skoro istu ovakvu rečenicu našli smo u Čapekovom R.U.R-u napisanom pre sto godina. Čapek nije protiv razvoja nauke, već smatra da su pohlepa i želja za vlašću kompromitovale početnu ideju koja je za premisu imala pomoć u razvoju ljudskog društva, a ne njegovo uništenje.

Koji deo ili rečenica iz predstave su na vas ostavili poseban utisak i zašto?

• Ima mnogo rečenica u ovom komadu koje se tiču nas danas. „Ljudima koji imaju ideje ne treba dati vlast”. Ili „Od sad ćemo proizvoditi nacionalne robote, različite boje kože i nacionalnosti, koji govore različitim jezicima, a mi ćemo ih oblikovati tako da do groba, do večnosti mrze robote druge fabričke marke”. „Ljudski rad je postao nepotreban i priroda nam se sveti.”

Tekst predstave nastao je 1920.godine- koliko je danas tema dehumanizacije rada drugačija i koliko smo, ako jesmo u 21. veku, odmakli od toga o čemu govori Čapek?

• Čapek je veliki filozof i pisac, zanimale su ga goruće teme njegovog doba, razaranja upravo završenog Prvog svetskog rata, španska groznica koja je harala… I mi danas smo svedoci podizanja opasnosti od upotrebe nuklearnog naoružanja od početka rata u Ukrajini, izasli smo, nadam se, iz kovida, koji je globalno vezao čoveka za mašinu da bi komunicirao i lišio nas punog ljudskog prisustva. Nečiji srdačni smeh ne može zameniti ikonica smeha na društvenim mrežama, koja se smeje bezglasno. Svedoci smo prilivanja nezamislivo velike količine novca u ruke malog broja ljudi, dok drugi jedva preživljavaju. Trka za profitom zamaglila nam je granice ljudskosti. Civilizacija je počela onda kada je čovek počeo da pomaže drugom čoveku, da parafraziram čuvenu antropoloskinju Margaret Mid. Civilizacija ili ne- to je naš izbor. Jednostavno je.
• Čapek je veliki pisac, i kao svaki veliki pisac vam postavlja pitanja za život, ne za jednu predstavu. Nije bez humora ovaj Čapekov tekst, ipak on pripada plejadi velikih čeških pisaca. Nekada se mnogo čeških komada igralo na našim scenama. Danas mislim da smo mi jedini.

Koliko je aktuelna tema ove predstave u današnje vreme i u čemu se to ogleda?

• Eksplozija medijskog interesovanja za probleme vezane za veštačku inteligenciju koja je nastala u poslednjih par meseci samo svedoči koliko smo zakasnili da se time bavimo. Još uvek se ta tema tek probija do svesti običnog čitaoca ili gledaoca. Oni koji se robotikom zaista bave mnogo su zabrinutiji od nas.

Sobzirom na vaše veliko glumačko iskustvo, ali i kao rediteljke-koliko je bilo izazovno i kakva nova iskustva ste stekli radeći na ovoj predstavi? Kakva je bila saradnja sa užičkim ansamblom na ovoj predstavi?

– Nisam poznavala lično užički ansambl, praktično smo se upoznavali za vreme rada. Zanimljivo mi je da su u podeli glumci i glumice različitih generacija. Kao rediteljka, i u Kanadi, i Srbiji i Crnoj gori gde sam do sad režirala pred svoje glumce ne stavljam lak zadatak. Kako njima tako i sebi. volim izazove. Ne volim “na sigurno”, nije mi uzbudljivo, “ne radi me” što bi rekli Kanađani.Volim glumce i glumice, razumem ih iz svog glumačkog bića. Užičko pozorište ima sjajne ljude i u umetničkom ansamblu i u tehnici.

Nakon majskih dešavanja u Srbiji, najviše se spominje da je u našoj zemlji nužna promena sistema vrednosti-kako pozorište i umetnost mogu uticati na to? Kako po vama taj sistem vrednosti možemo ponovo usmeriti na pravi put?

• Teško mi je da govorim o tome. Imam potrebu da ćutim, da sačekam da u tom ćutanju saznam šta je to osnovno što moramo da promenimo, kako. Nemam dilemu da je naše društvo na mnogim planovima prepuno nasilja, od ostataka ratova koji kao da se nisu do kraja završili, i posledica koje se još osećaju, do ogromne korupcije, nasilja nad ženama koje je u velikom porastu… Pre svega da izađemo iz tog kruga nasilja i promenimo način na koji gledamo jedni na druge. Da poverujemo da možemo da imamo zajednički cilj. Putovala sam dosta na relaciji Beograd-Užice ovih par meseci, gledam ovu prelepu prirodu oko sebe, glava mi se isprazni od viška pitanja. Pitam se šta nam to ne da da poverujemo da smo mi ta priroda i da takvi budemo jedni prema drugima.
• Pošto za vreme proba stanujem u pozorištu često dođem u krojačnicu Goce krojačice koja je na istom spratu. Tu uđem, smirim se, verujem, nadam se jer je Goca Čarobnica, kako je zovem. Od kreativnosti, efikasnosti, dobrote, humora…Budimo kao Goca.

press materijal RUR

Uloge

Dejan Maksimović, Vanja Kovačević, Divna Marić, Tijana Karaičić Radojičić, Vahidin Prelić, Igor Borojević, Hadži Nemanja Jovanović, Branislav Ljubičić , Nikola Penezić i Aleksandar Stojić. Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture Vlade Republike Srbije.