U jednom licemernom i korumpiranom društvu, nameće se pitanje iz ove predstave, ko ili šta je ubilo gospođu Bernak?
– “Ubila je sama sebe, ali ne samo pištoljem u glavu, već nekim svojim postupcima, odlukama koje je donosila, a kontrirali su svemu što je zdravo, i time što nije postavila sebe u kontekst u kome neće biti žrtva. Ubila je sebe time što nije stavila život u svoje
ruke. Ona je jedna tužna priča i ja sam Beti kroz tu tugu i zavolela.”
Beti je ovde, čini mi se, nekakav ukras svom suprugu u društvu koje uporno potencira lažnu priču o zdravom porodičnom životu. Šta vam je bilo najizazovnije u ovoj Ibzenovoj priči ili pričama?
– „To društvo forsira forme, a ne suštine, i tera na kompromise. Takve žene moramo osvestiti da zagrle ovaj 21. vek, da nađu nešto što će ih osloboditi, što će nas opustiti i pokazati da je moguće da se borimo za sebe. Mislim da nam je danas dostupno više mogućnosti nego u nekim pređašnjim vremenima, i zbog pristupa medijima i internetu i nekim drugim stvarima koje mogu da nam pomognu da ojačamo sebe. Najizazovnije mi je bilo da se pomirim sa tim, kao neko ko sebe ne doživljava kao neku previše nežnu i krhku ženu, već kao borca, sa tom neverovatnom tugom koju živi ta žena. U procesu spremanja predstave, u jednom trenutku sam se zapitala da li ću uopšte biti u stanju da oživim tu ulogu, baš zbog svog odbrambenog mehanizma. Naravno da sam znala da postoje takve žene i trebalo mi je, pre svega, da poverujem i shvatim njihovu bol i nemoć. Čitav ansambl mi je pomagao u tim svojim nedoumicama. Ipak je ovo Ibzen i moramo svi jedni drugima
da pomažemo, da budemo spremni, fokusirani baš kao ta mašina, a i predstava se tako zove. Inače, najviše sam vremena provela sa Sonjom Vukićević koja je radila scenski pokret i koreografiju, a mnogo mi je pomogla i Željka Udovičić Pleština koja je dramaturg.”
Prvi put ste na ovom Festivalu, a ove godine se vodimo sloganom „Gde stanuju
istina i pravda? ” Gde da ih tražimo?
– „Kad se skinete u pižamu, kad očistite sa lica šminku, legnete u krevet, možda samo tad. Samo u pojedinim retkim trenucima, ako ih i tada prepoznamo.”
Tekst: M. Petrović
Foto: Nenad Kovačević
Bilten broj 3. JPF možete pogledati ovde
