Podrška najpogođenijim privrednim sektorima i transformacija koja će biti neophodna kako bi srpska privreda ostala konkurentna bile su teme panela pod nazivom Uticaj pandemije na mala i srednja preduzeća u 2021.godini i perspektive za narednu godinu.
Kao najveće prepreke u poslovanju, kompanije navode političku nestabilnost, visoke poreske stope kao i edukaciju radne snage. Firme u regionu zaostaju i u pogledu zelenih investicija, a dve trećine njih ne vidi mere energetske efikasnosti kao prioritet.
Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre, istakao da je u trenutku izbijanja pandemije kovida, Evropska unija izdvojila je 93 miliona evra pomoći, koja je, osim podrške zdravstvu, pružila finansijsku pomoć malim i srednjim preduzećima kako bi im pomogla da prebrode teška vremena.
Mala i srednja preduzeća ključna su za svaku ekonomiju kao osnova za zdrav i održiv ekonomski rast. EU je u poslednjih dvadeset godina uložila više od 250 miliona evra u razvoj ovog sektora, istakao je Žiofre.
Vladimir Radovanović, viši savetnik za MSP iz PKS-a, je istakao da se tokom pandemije glas privrede i malih i srednjih preduzeća u velikoj meri čuo kao i da Privredna komora njima pruža podršku direktno i indirektno, kroz anketna istraživanja o situaciji, poziciji i potrebama naših preduzeća.
Ono što svakako predviđamo u narednom periodu je da će se stopa nezaposlenosti smanjiti ispod ciljanih 10%. Takođe, verujemo da će se kreditni rejting uvećati i da će se priliv dirketnih stranih investicija u velikoj meri povećati u narednom periodu, zaključio je Radovanović osvrćući se na perspektive za 2022.
Više od trećine malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu je privremeno zatvoreno u prvom naletu pandemije, dok se oko dve trećine njih suočilo sa smanjenom likvidnošću pokazuje istraživanje Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke.
