U Kulturnom centru na Zlatiboru odigrana je predstava Eling u režiji Marka Manojlovića. Predstava se u Beogradskom dramskom pozorištu igra od 2007. godine, a od tada je izvedena preko 200 puta sa jednakim uspehom, zahvaljujući odličnoj priči i vrhunskoj glumi.
Predstava Eling kategorisana je kao topla ljudska priča, sa elementima crne komedije. Nastala je kao adaptacija istoimenog norveškog filma koji je 2002. kandidovan za nagradu Oskar, a predstava je proglašena za najbolju novu komediju 2008. godine od strane engleske publike i nominovan za prestižnu nagradu Olivije iste godine. U Beogradskom dramskom pozorištu igrana je od 2007. godine a uloge su poverene: Ljubomiru Bandoviću, Pavlu Pekiću,Nataši Marković, Radu Markoviću i Nenadu Gvozdenoviću.
–Za ovu kultnu predstavu ljudi su dolazili u BDP i po petnaest – dvadeset puta da gledaju, ali smo igrali i na raznim festivalima po celom regionu, bivšoj Jugoslaviji. Ovo nije preterano lako za igranje jer mi ne igramo komediju, i ako ona izgleda kao komedija, ali mi to zaista igramo kao dramu dva mala čoveka, dva luzera, dva nesrećna bića, nesnađena i onda se kroz komad zapravo otkriva koliko mogu da se jedni-drugima nađu, rekao je glumac Pavle Pekić koji igra Elinga.
U ovom vremenu gde je sve više građanskih sloboda koje , paradoksalno, sve jače ograničavaju ljude na mnoštvo nezamislivih načina, kazuje koliko smo, više nego ikada,potrebni jedni drugima u onom izvornom smislu: ljudski, kroz toplu reč, zagrljaj,podršku,razumevanje… ova predstava dolazi kao podsetnik kaže Pekić:
-Mislim da nama u ovom trenutku ne trebaju priče o herojima. Nama trebaju priče o malim ljudima, o ljudima u kojima se mi prepoznajemo, gde ćemo prepoznati naše strahove, naše frustracije, naše slabosti i onda videti da postoje mehanizmi pomoću kojih možemo ne samo da ih prevaziđemo, nego da živimo jedan lep, kvalitetan život.
Ovako zahtevna, emotivna, jaka predstava ne bi bila to što jeste bez bar jednog ženskog lika, lika koji donosi ravnotežu i svrsishodnost u živote svih aktera.
–Ja razumem kako se publika oseća tokom gledanja ove predstave zato što te ona lagano i jako suptilno uvodi u karaktere. Maestralno je pisana dramaturški, jako inteligentno, da ti zapravo upoznaeš te karaktere i onda ti postaje smešno kako oni reaguju u određenim situacijama. A u stvari se negde poistovećuješ sa njima zato što je ovo priča o neprilagođenosti, naglasila je glumica Nataša Marković.
