Na interaktivnoj mapi Srpske napredne stranke, na internet stranici „Dela govore“, nalazi se više od sto projekata koji su realizovani za vreme vlasti SNS-a, ali za neke projekte propušteno je da se kaže da njih nije finansirala samo Vlada Srbije nego većim ili najvećim delom Evropska unija, prenosi European Western Balkans.
“Dela govore” – udarni je slogan Srpske napredne stranke (SNS) na predstojećim parlamentarnim izborima, kojim vladajuća stranka želi da istakne svoja postignuća tokom prethodnih 10 godina vlasti. Najupadljiviji je primer rekonstrukcija Golubačke tvrđave, koja se čak nalazi i na pojedinim bilbordima u sklopu kampanje Srpske napredne stranke. Ono što nigde ne piše jeste da je rekonstrukciju finansirala Evropska unija zajedno sa Austrijskom razvojnom bankom a iz njihovih izvora uloženo je čak 8 miliona evra.
“Posle 19 godine, ponovo krasi Novi Sad”, stoji u brošuri kampanje Dela govore. Nakon 19 godina od rušenja starog mosta u NATO bombardovanju putnički saobraćaj preko Žeželjevog mosta pušten je 1. septembra 2018. godine. Nema ni reči da je to nakon skoro dve decenije bilo moguće zahvaljujući donacijama iz EU. EU je finansirala oko 60% ukupnih troškova za rekonstrukciju ovog mosta što je građane EU koštalo 35 miliona.
U delu brošure koji se odnosi na infrastrukturne projekte uključena je i izgradnja pruge Beograd – Niš – Preševo. Ono što se ne spominje jeste da je to projekat koji se finansira u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan koji je Evropska komisija usvojila na jesen 2020. godine. U pismu predsedniku Srbije iz maja prošle godine, Ursula fon der Lajen predsednica EK poručila je da “Komisija već puno parom radi na realizaciji projekta”, koji će povezivati Beograd sa Preševom. Izgradnja pruge Beograd – Niš -Preševo će koštati oko 2,5 milijarde evra a finansiranje će se obezbediti kroz EU donacije, odnosno zajmove Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Prva na listi Srpske napredne stranke na predstojećim parlamentarnim izborima biće doktorka Danica Grujičić, a veći deo predizborne komunikacije sa građanima usmeren je upravo na velika poboljšanja u sektoru zdravstva kao i dobrom upravljanju za vreme krize izazvane širenjem koronavirusa. Doprinosi Evropske unije u unapređenju zdravstvenog sistema u Srbiji su jedni od vidljiviji.
EU je sa 250 miliona evra učestvovala u rekonstrukciji i izgradnji 20 bolnica širom Srbije, među kojima su pored kliničkog centra u Nišu i klinički centri u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Jedan od projekata na broširi u kampanji SNS-a je i Klinički centar u Nišu, koji je svečano otvoren 2017, iako je njegova izgradnja završena 2019. godine.
U brošuri se ne spominje da je Evropska investiciona banka je sa 34 miliona evra finansirala izgradnju, dok je Srbija obezbedila upola manje finansijskih sredstava, odnosno 16 miliona evra. Dakle, sredstva iz EU su i u ovom projektu činila preko 60% ukupnih finansijskih sredstava.
Evropska unija je tokom pandemije odnosno između 2020. i 2021. godine donirala ukupno 77 miliona evra, pored toga je obezbedila avionski i drumski transport neophodne medicinske opreme, odnosno je poklonila 32 ambulanta vozila, 75 respiratora i preko 3 miliona zaštitnih maski.
O tome da je uloga Unije u suzbijanju pandemije prošla gotovo nezapaženo, odnosno da je nemerljivo više pozitivnog publiciteta uživala Kina govori i analiza Centra savremene politike „Ljubav iz Kine i Šamari iz Brisela“.
Da vlast ima svest o važnosti ekologije navodi se i kroz primer obnovljene zgrade Nacionalne laboratorije za analizu vode, vazduha i zemljišta. Ne spominje se da je novu opremu za analizu vode, vazduha i zemljišta donirala u potpunosti Evropska unija, a donacija je bila “teška” 1,5 miliona evra.
Evropska unija kao najveći donator u Srbiji, u proteklih 18 godina donarala je preko 3,6 milijardi bespovratnih sredstava u različitim oblastima. Pored toga, zahvaljujući IPA fondovima, država Srbija i njene institucija svake godine otprilike dobiju 200 miliona evra. Od tog novca, renovira se putna infrastruktura, bolnice, škole i drugo. Novac za projekte koje EU finansira u Srbiji direktno dolaze od poreskih obveznika građana država članica EU.
