Evropska unija postigla je 18. decembra sporazum o opsežnoj reformi svog tržišta ugljenika, glavnog dela evropskog plana o klimi.
Posle 30-tak sati razgovora, pregovarači Evropskog parlamenta i predstavnici zemalja članica EU u postigli sporazum kojim se podižu ambicije i širi primena tržišta ugljenika, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.
Da bi pokrili svoje emisije ugljendioksida proizvodjači struje i industrije koje troše mnogo energije (čelik, cement) u EU sada treba da kupe “dozvolu za zagadjenje” na evropskom tržištu kvota emisija štetnih gasova (ETS), formiranom 2005. godine, koji se primenjuje na 40 odsto emisija evropskog kontinenta.
Ukupne kvote koje države stvaraju vremenom se smanjuju da bi ih podsticao da smanje emisije štetnih gasova.
Užicu akcioni plan za smanjenje emisija za 45 odsto do 2030. godine(VIDEO)
Prema postignutom sporazumu tempo smanjenja predloženih kvota biće ubrzan, a do 2030. kvote treba da budu 62 odsto manje nego 2005. godine (u odnosu na prethodni cilj od 43 odsto). To zapravo znači da industrije o kojima se radi treba obavezno da smanje emisije za 62 odsto.
Tržište ugljenika će postepeno biti prošireno na pomorski sektor, na emisije letova medju Evropljanima (za koje će sadašnje besplatne kvote biti ukinute), i od 2028. na lokacije za paljenje otpada.
EU će uporedo sa uspostavljanjem “ugljeničke takse” na granicama postepeno ukidati besplatne kvote do sada dodeljene evropskim industrijama da bi im se omogućilo da se nose sa vanevropskom konkurencijom.
Najmanje 48,5 odsto ovih besplatnih “prava na zagadjenje” biće ukinuto do 2030. godine, a potpuno će nestati do 2034. godine. Ta odluka je bila predmet žustre rasprave evroposlanika i predstavnika država članica EU.
Kao druga sporna tačka bio je predlog Evropske komisije da se formira drugo trižište emisije štetnih gasova (ETS2) za grejanje zgrada i goriva za vozila.
Uplašeni zbog socijalnog uticaja takvog jednog nameta evroposlanici su se zalagali da se ta mera u prvo vreme odnosi na poslovne zgrade i na kamione.
Konačno domaćinstva će plaćati ugljeničku cenu za goriva i za grejanje na gas ili na lož ulje od 2027. godine, ali će ta cena biti ograničena do 2030. godine, i ako sadašnji rast cena energenata bude nastavljen primena će biti pomerena za godinu dana.
Prihodi od novog tržišta će ići u Socijalni fond za klimu, koji ima 86,7 milijardi evra, a formiran je da pomogne osetljivim domaćinstvima i firmama u energetskoj tranziciji.
