Evropska komisija ocenila je u juče objavljenom godišnjem izveštaju o vladavini prava, da su u zemljama Zapadnog Balkana koje su u procesu pristupanja EU, sprovedene ili započete sveobuhvatne reforme, ali da i dalje postoje brojni izazovi u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija.
U godišnji izveštaj EK ove godine su prvi put, pored država članica, uključene i zemlje u procesu pristupanja EU – Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija.
Izveštaj pokriva četiri ključne oblasti – pravosudni sistem, antikorupcijski okvir, slobodu i pluralizam medija i druga institucionalna pitanja.
U poglavlju koje se odnosi na Crnu Goru navodi se da pravosudni sistem prolazi kroz intenzivnu fazu reformi, koje podrazumevaju donošenje i reviziju sveobuhvatnog paketa zakona, u cilju rešavanja sistemskih pitanja nezavisnosti, odgovornosti i nepristrasnosti u pravosuđu i tužilaštvu, kao i daljeg usklađivanja sa evropskim i međunarodnim standardima.
Podseća se da je Crna Gora usvojila novu strategiju reforme pravosuđa 2024-2027 i ukazuje da je došlo do značajnih kašnjenja u imenovanju sudija na visokom nivou, da “promovisanje i sprovođenje etike i profesionalnih standarda među sudijama i tužiocima i dalje predstavlja izazov” i da je “efikasnost pravosuđa otežana nedostatkom strateških ulaganja u ljudske resurse, IKT i infrastrukturu”.
Osvrćući se na novu strategiju za borbu protiv korupcije, zajedno sa Akcionim planom, EK u izveštaju naglašava da Crna Gora kriminalizuje većinu oblika korupcije ali da “nedostatak suđenja i konačnih odluka doprinosi percepciji nekažnjivosti”.
U izveštaju se podseća da je Crna Gora u junu 2023. usvojila sveobuhvatan zakonodavni paket o medijskom pluralizmu i slobodi medija koji unosi poboljšanja u transparentnost vlasništva nad medijima i drugim sistemskim oblastima, sa ciljem da se uskladi sa pravnim tekovinama EU.
Pristup informacijama i javnim dokumentima u Crnoj Gori je zakonom zagarantovan, ali u praksi ima ograničenja, dodaje se.
U poglavlju o vladavini prava u Severnoj Makedoniji, EK navodi da je zemlja prošla kroz nekoliko talasa reforme pravosuđa i usvojila novu strategiju koja ima za cilj da unapredi nezavisnost, efikasnost i profesionalnost sudstva.
Međutim, nezavisnost pravosuđa i institucionalni kapacitet za zaštitu od neprikladnog uticaja i dalje predstavljaju ozbiljnu zabrinutost i percipirani nivo nezavisnosti pravosuđa je veoma nizak, dodaje se.
Sveobuhvatna nacionalna strategija za borbu protiv korupcije je uspostavljena, ali njena implementacija zaostaje, ocenjuje EK.
Kada je reč o medijima EK konstatuje da u Severnoj Makedoniji i dalje postoje izazovi u vezi sa transparentnošću vlasništva nad medijima i izražena je zabrinutost u vezi sa određenim elementima ponovno uvođenje oglašavanja koje finansira država.
Javni servis se suočava sa izazovima, a kada je reč o zaštiti novinara navodi se da su zakonom poboljšane pravne garancije za zaštitu novinara ali se i dalje bleže pretnje i akti nasilja nad novinarima.
Za Albaniju se u izveštaju EK navodi da sprovodi značajnu reformu pravosuđa od 2016. i da je celokupni pravosudni sistem restrukturiran, a nedostaci postoje u imenovanju članova za Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca.
Navodi se da i dalje postoji zabrinutost zbog pokušaja mešanja i pritisaka na pravosudni sistem od strane javnih zvaničnika ili političara.
Manjak finansijskih i ljudskih resursa negativno utiče na kvalitet pravosuđa a izazovi ostaju i u pogledu dužine postupaka i velikog broja nerešenih predmeta.
Kada je reč o borbi protiv korupcije u Albaniji, u izveštaju se navodi da je u pripremi nova Strategija za borbu protiv korupcije za period 2024-2030, da postoji pravni okvir i ohrabrujući početni rezultati.
U izveštaju je izražena zabrinutost u vezi za nezavisnost regulatornog tela za audio-vizualnu ovblast. Ukazuje se da ograničena regulativa o transparentnosti medijskog vlasništva i visoka koncentracija negativno utiču na nezavisnost medija. Zabrinutost postoji i pogledu nezavisnosti javnih emitera, kao i zbog nesprovođenja zakona.
Okvir za zaštitu novinara u Albaniji postoji, ali verbalni i fizički napadi, kampanje klevetanja i strateške tužbe protiv učešća javnosti predstavljaju razlog za zabrinutost, dodaje se.
Izveštaj EK o Srbiji: Pritisci na tužilaštvo, korupcija u javnim nabavkama, upitna nezavisnost REM
Evropska komisija je u današnjem izveštaju o vladavini prava ocenila da je u Srbiji i dalje prisutan veliki politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo, da u javnim nabavkama postoji visok rizik od korupcije, a izrazila je i zabrinustost zbog zloupotrebe tužbi protiv novinara i zbog nezavisnosti REM.
U izveštaju o vladavini prava u članicama EU, koji je ove godine prvi put obuhvatio i četiri zemlje Zapadnog Balkana, EK je ocenila da srpski pravosudni sistem poslednjih godina prolazi kroz suštinsku reformu, ali da je politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo i dalje na visokom nivou.
“Preduzet je niz koraka da se smanji prostor za politički uticaj na sudstvo i tužilaštva, ali i dalje treba posmatrati njihove efeke u praksi”, navodi se u izveštaju i dodaje da se ne prate, ili se prate u malom broju slučajevi neprimerenog uticaja.
Prema oceni Komisije, Srbija još nema sveobuhvatan sistem upravljanja sudovima koji povezuje predmete u sudovima i tužilaštvima.
Dok se u pogledu efikasnosti vidi pozitivan trend za civilne, privredne i krivične predmete, “postoje ozbiljni izazovi u rešavanju upravnih predmeta i ustavnih žalbi”.
Ocenivši da za borbu protiv korupcije postoji pravni okvir, Komisija je istakla da postoje nedostaci u praksi i da su potrebna dalja poboljšanja da bi se postigli bolji rezultati u istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije na visokom nivou.
“Tužilaštvo za organizovani kriminal i dalje nema dovoljno osoblja i postoji rizik od politički motivisanog mešanja u istrage korupcije na visokom nivou i krivično gonjenje”, ocenila je EK.
Zakonodavstvo o zaštiti uzbunjivača još nije usklađeno sa pravnim tekovinama EU, a javne nabavke su oblast u kojoj postoji visok rizik od korupcije, “posebno u pogledu nekoliko izuzetaka iz Zakona o javnim nabavkama”.
Takođe se ukazuje na nedostatke u verifikaciji deklaracija o imovini, u političkom finansiranju partija i ograničenom obimu uredbe o lobiranju.
EK podseća da se još čeka usvajanje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, za period 2023-2028, i pratećeg Akcionog plana.
Kada su u pitanju mediji, EK je izrazila zabrinutost za bezbednost novinara i zbog sve većeg pritiska zloupotrebom tužbi.
“Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne ispunjava u potpunosti svoj mandat zaštite medijskog pluralizma i profesionalnih standarda, a postoji i ozbiljna zabrinutost u pogledu njegove nezavisnosti”, navodi se u izveštaju.
Komisija smatra da je potrebno dodatno izmeniti zakonodavstvo o medijima, u cilju potpunog usklađivanja s evropskim pravnim tekovinama i standardima i da je potrebno u potunosti primeniti mere iz medijske strategije koje se odnose na transparentnost u vlasničkoj strukturi i oglašavanje državnih resursa.
“U kontekstu žalbi na pristrasnost izveštavanja, treba raditi na rešavanju pitanja uređivačke autonomije i pluralizma državnih medija”, piše u izveštaju.
Dodaje se da se novinari i dalje suočavaju sa čestim odbijanjem državnih organa da objave informacije od javnog značaja ili uopšte ne dobijaju odgovor.
EK je ocenila da nedovoljna efikasnost, autonomija i transparentnost ograničavaju mogućnost parlamenta da nadzire izvršnu vlast i donosi zakone.
Takođe navodi da je potrebno ojačati proces javnih konsultacija, kao i da nije uvek jasno da li se i kako sprovode preporuke ombudsmana, poverenika za informacije od javnog značaja i poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
U izveštaju se ocenjuje da organizacijama civilnog društva “nedostaje okruženje koje omogućava njihovo osnivanje, poslovanje i finansiranje”.
