Većina novca, odnosno 531 milion evra, je u skladu sa prioritetima Evropske unije za povećanje povezanosti plasirana u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu.
Obezbedjena je i bespovratna pomoć EU od 12 miliona evra kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) za Koridor 5c u Bosni i Hercegovini, koji povezuje tu zemlju sa Hrvatskom i Madjarskom, navodi se u saopštenju EIB posle godišnje konferencije za novinare.
Banka EU podržala je i druge važne inicijative, kao što je investicija od 65 miliona evra u digitalizaciju više od 1.500 škola u Srbiji. Taj projekat će omogućiti uvodjenje IT opreme i brzog internet, dok će 50.000 nastavnika dobiti obuku iz digitalnih veština.
U skladu sa klimatskim ciljevima banke uloženo je 11 miliona evra u fabriku za preradu otpadnih voda na Kosovu, čime će oko 90.000 ljudi u opštini Gnjilane dobiti pristup pijaćoj vodi.
EIB Grupacija, koja se sastoji od EIB i Evropskog investicionog fonda (EIF), podržala je mala i srednja preduzeća u 2020 godini, kreditima u vrednosti 320 miliona evra, koji su odobravani preko lokalnih banaka.
U nastojanju da pomogne ublažavanju posledica pandemije korona virusa u zemljama Zapadnog Balkana, EIB je angažovala više od milijardu evra. Novac su dobio zdravstveni i privatni sektor, pre svega najugroženija mala preduzeća.
“Drago mi je da je Grupacija EIB skoro udvostručila investicioni obim za Zapadni Balkan u jednoj od najizazovnijih godina u modernoj istoriji. Medjutim, nećemo usporiti, već nastavljamo da pomažemo regionu da prebrodi krizu, nastavi sa evropskim integracijama i ubrza neophodnu ekonomsku tranziciju za zelenom i digitalnom tržištu. Posebno smo ponosni što smo potpisali prvi podsticajni zajam za društveno odgovorna preduzeća koji će doprineti zapošljavanju mladih i razvoju ženskog preduzetništva, a počeli smo i sa investicijama u digitalizaciju privatnog i javnog sektora”, rekla je potpredsednica EIB Liljana Pavlova.
Kako je saopšteno, EIB planira da u 2021. godini podrži klimatske projekte, oporavak malih i srednjih preduzeća, povezivanje regionalnog tržišta, digitalnu transformaciju i projekte koji podstiču zapošljavanje ugroženig grupa.
Ta banka očekuje očekuje dobru saradnju sa svim partnerima uprimeni tog plana u vrednosti do devet milijardi evra za održivi rast i transport, digitalnu i zelenu transformaciju i stvaranje zajedničkog tržišta, kao i investicije do 20 milijardi evra uz pomoć Garancijskog instrumenta za Zapadni Balkan.
Budžet u deficitu
Fiskalno odgovoran paket antikriznih mera u 2021. morao bi da bude usmeren samo ka preduzećima i stanovištvu koji su najviše pogođeni krizom. Budžet Srbije je u deficitu i bez novog paketa antikriznih mera koji se sada najavljuje, saopštio je Fiskalni savet, a preneo