Filip Baralić, dobitnik je nagrade na 34. Užičkom likovnom salonu za svoju kompoziciju, Polet V.02 Beta (varijacija), nastalu korišćenjem šablona skulpture na kojoj je prethodno radio. Kako je nastala ideja za kompoziciju, kakvu satisfakciju pruža nagrada, kakvi su planovi GKC-a u 2023. ali i mnogo zanimljivih činjenica o procesu nastanka umetničkog dela, saznali smo u razgovoru sa Filipom Baralićem, masterom vajarstva i direktorom Gradskog kulturnog centra Užice.
Dobitnik ste nagrade za nesvakidašnju tehniku lak na platnu, kako je nastala ideja da slikate baš ovom tehnikom i kako nastaju ideje za vaša umetnička dela, koje pravce i tehnike koristite?
Primarno se bavim skulpturom, odnosno instalacijama u prostoru koje se na neki način mogu tumačiti kao prostorni crtež. U suštini želim da napravim neki spoj između dvodimenzionalnog i trodimenzionalnog prostora, odnosno, premostim jaz između crteža i trodimenzionalne forme. Na taj način u suštini jeste i nastao ovaj projat koji sam izložio u gradskoj galeriji i dobio nagradu. Ona korespondira sa jednim ciklusom kojim se bavim. U suštini tehnika koju koristim došla je dosta praktično. Dok sam izrađivao skulpturu, intuitivno sam, koristeći šablone, skulpture pravio sam otiske, odnosno negative, koristeći kompresor na platnu, razvijajući kompoziciju, igru linije, senki, svetlosti u monohromatskom maniru.
Kako vam je bilo oprobati se u drugoj sferi?
Prvi put je da sam radio nešto što iole liči slikarstvu, u suštini ovo i nije klasična slika, već se može protumačiti kao neka vrsta crteža. U celom svom radu se trudim da što posrednije utičem na nastanak mog dela. Skulptura koju sam radio jeste jedan digitalni crtež uz pomoć mašina preveden u tradicionalnu formu, a slike tj. kompozicije su nastale kada sam na velikom platnu preneo delove te skulpture. Učestvovao sam u celom procesu nastanka rada, nisam na tradicionalni način za štafelajem radio, uglavnom je to bilo na podu, često sam bio na samom platnu.
Da li je to neki poseban pravac u slikarstvu, umetnosti?
To je eho apstraktnog ekspresionizma Džeksona Poloka koji je i sam radio velike formate i otvorio vrata tome da umetnik ne samo stvara tako što stoji pored svog dela, već celim svojim telom učestvuje u procesu stvaranja, poput nekog plesa ulazi u dimenziju rada.
Koliko vam znači ova nagrada i šta ste želeli da poručite ovim delom koje je nagrađeno?
Svim mojim kolegama nije polazište da dobiju nagradu, već stvaranje, istraživanje i uživanje u procesu stvaranja, ali svakako da prija svako priznanje naročito ako dolazi od kolega iz struke, što je dodatna motivacija.
Ja gledam da u svom radu imam što više likovniji pristup, izbegavam da ograničim svoj rad na jednu određenu, angažovanu temu. Baziram se na istraživanje u likovnim elementima, forme, linije, površine, oblika, i težim da se izrazim u likovnom jeziku i stvorim određeni efekat. Naravno, kada je umetnički rad predstavljen publici onda je izložen različitim tumačenjima, na šta svako ima pravo, svako može imati svoju asocijaciju kada posmatra umetničko delo.
Da li znate u kom pravcu će se razvijati vaša umetnost, da li razmišljate o nastavku ovog pravca koji ste tek započel?
Da. Umetnik tj. artist deluje odvojeno od tehnološkog entiteta, naravno, postoji znanje koje umetnik mora da poseduje u umetničkom smislu, ali svakako, deo produkcije razmišljam da prepustim mašini.
Kako ste zadovoljni radom GKC-a u 2022. I kakvi su Vam planovi za 2023. Godinu?
Ja sam vrlo zadovoljan. 2022. je dosta uspešna, dosta planova je zamišljeno, ali i realizovano. Postoje vidni rezultati. Sledeće godine ćemo analizirati projekte i intenzivirati najuspešnije. Ono na šta sam posebno ponosan jeste pokretanje Dečjeg kulturnog centra, a učestvovali smo i u izradi aplikacije za projekat Prestonica kulture 2024. te će 2023. godina biti u znaku pripreme za tu 2024. godinu. Postoje i neki pilot projekti koje ćemo oprobati u 2023. a koje ćemo predstaviti 2024. u punom sjaju.
