Ukupni gubici Elektroprivrede Srbije (EPS) i Srbijagasa tokom grejne sezone 2021/22. iznosili su oko milijardu evra, a jedna od mera za ozdravljenje tih preduzeća je poskupljenje struje i gasa, naveo je Fiskalni savet, u juče objavljenoj analizi Strukturni problemi srpske energetike u svetlu globalne krize: uzroci, troškovi i moguća rešenja.
“Jedan od uslova za ozdravljenje EPS-a bio bi urgentna mera povećanja cena električne energije za domaćinstva od 15-20 odsto, uz slično povećanje za privredu”, naveo je Fiskalni savet.
Istakao je da bi cena gasa za domaćinstva trebalo da poraste za 65-70 odsto, što na prvi pogled izgleda kao veliko povećanje, ali ne bi bio presedan pošto su slične cene važile tokom 2013 2015. godine. Cene centralnog grejanja trebalo bi da porastu u rasponu od 10-40 odsto, u zavisnosti od učešća troškova gasa u ukupnim troškovima toplana.
“Od dosad napravljenih gubitaka EPS-a i Srbijagasa, približno polovinu, oko 500 miliona evra, već je finansirao državni budžet dotacijama Srbijagasu”, navedeno je u analizi.
Preostalih 500 miliona evra platio je zasad EPS, mahom uzimajući kredite za likvidnost.
Pitanje je, medjutim, da li će i ovaj dug EPS-a u jednom trenutku pasti na teret poreskih obveznika, jer je trenutno poslovanje EPS-a, neodrživo.
Novi veliki gubici EPS-a i Srbijagasa mogli bi se napraviti i naredne zime ukoliko ne dodje do brzog i snažnog zaokreta u poslovanju tih preduzeća.
Ovi gubici u tom slučaju verovatno bi bili tek neznatno niži od milijardu evra i ne bi mogli da se nastave unedogled, jer bi u jednom trenutku postali neodrživ teret, ne samo za sama preduzeća, već i za čitave javne finansije.
Ono što trenutno predstavlja dodatnu opasnost za Srbiju je, prema toj analizi, to što će stabilno snabdevanje strujom i gasom i u narednoj grejnoj sezoni ponovo zavisiti od raspoložive infrastrukture i energenata iz inostranstva, koji nisu zagarantovani.
“Sve ovo se moglo i moralo izbeći boljim upravljanjem javnim preduzećima u prethodnim godinama. Dosadašnji način vodjenje EPS-a (i EDS-a) ne sme se više tolerisati”, naveo je Fiskalni savet.
Krupne greške u upravljanju EPS-om i Srbijagasom došle su, kako je navedeno, na naplatu tokom svetske energetske krize koja je bila okidač koji je razotkrio domaću krizu državnih energetskih preduzeća, a koja je tinjala već duže vreme.
Ove dve krize svetska, a naročito domaća dovele su, prema oceni Fiskalnog saveta, do toga da je od jeseni 2021. glavni problem Srbije postalo pitanje kako da se finansira i obezbedi uredno snabdevanje zemlje strujom i gasom.
“EPS više ne može da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe jer nije na vreme investirao u svoje kopove uglja, pa sada manjak i uglja i struje mora da uvozi, po rekordno visokim cenama. Za razliku od EPS-a, koji bi trebalo da bude kičma domaće ekonomije i da sopstvenom proizvodnjom, ne samo pokriva domaću potrošnju već i izvozi, Srbijagas je sistematski zavisan od uvoza”, naveo je Fiskalni savet.
Dodaje se da je veliki propust Srbijagasa to što još nije izgradio skladište gasa, dovoljnog kapaciteta, a bilo je predvidjeno da davno bude završeno.
To skladište omogućilo bi, kako je pokazala analiza, stabilno snabdevanje zemlje tokom zime, kad je potrošnja najveća zbog grejanja. Usled manjka skladišnih kapaciteta, a delom i zbog lošeg upravljanja postojećim skladištem u Banatskom Dvoru, gas za grejanje se tokom prethodne zime morao dobrim delom uvoziti na tržištu, po ekstremno visokim cenama.
Proizvodnja EPS-a je, kako je navedeno, dugi niz godina opadala i sad je osetno manja od domaće potrošnje, a gubici i kradje na distributivnoj mreži su ogromni, preko 12 odsto, što je dvostruko više od uporedivih zemalja centralne i istočne Evrope (CIE).
Poslovanje EPS-a i EDS-a opterećuje, kako je istaknuto, višak i loša kvalifikaciona struktura zaposlenih, previsoke plate na poslovima sa opštim kvalifikacijama, sumnjivi procesi javnih nabavki, preniska cena struje za domaćinstva, ispod troškova proizvodnje, veliko ekološko zagadjenje, kašnjenje sa energetskom tranzicijom i brojni drugi problemi.
“EPS posluje pod snažnim političkim uticajem, koristi se kao izvor finansijskih sredstava za pokrivanje brojnih neuspeha domaće ekonomske politike, a društvena uloga proširena mu je i na socijalne ciljeve, kako u pogledu niskih cena struje, tako i u pogledu zaposlenosti”, naveo je Fiskalni savet.
Dodaje se da EPS već duži niz godina pokriva gubitke Gradskog saobraćajnog preduzeća, Jumka i drugih neuspešnih
državnih preduzeća, tolerišući im neplaćanje obaveza i implicitno finansira neprivatizovana preduzeća koja su se ranije odvojila iz sistema, Pro tent, Kolubara usluge i druga.
Povećanje cena struje od 15-20 odsto za gradjne je, prema oceni Fiskalnog saveta potreban, ali nikako i dovoljan uslov za ozdravljenje EPS-a, što bi, ne samo zaustavilo trenutno finansijsko “krvarenje” preduzeća, već je i ekonomski opravdano, pošto sadašnja cena za domaćinstva nije na ekonomski odgovarajućem nivou, a podstiče i neracionalnu potrošnju, ocenio je taj savet.
Naveo je da bi čak i s takvim povećanjem, cena struje za domaćinstva u Srbiji ostala medju najnižim u Evropi, uz Gruziju i Ukrajinu.
“Samo povećanje cena, medjutim, nije ni izbliza dovoljno za ozdravljenje EPS-a, već bi trebalo privremeno zamrznuti masu zarada, povećati kontrolu javnih nabavki, kao i otpočeti brojne druge reforme koje će se završiti u srednjem roku”, ocenio je Fiskalni savet.
Prostora za unutrašnja unapredjenja u poslovanju Srbijagasa, kako je pokazala analiza, svakako ima i na njihovom sprovodjenju mora se insistirati, uz izgradnju neophodnog skladišta.
“Medjutim, ova unapredjenja bilansno su ipak daleko manja od troška nabavke gasa. Cena gasa za privredu morala bi da poraste za oko 75 odsto, koliko je skočila u drugim zemljama CIE još u drugoj polovini 2021. godine, dok je cena u Srbiji ostala praktično zamrznuta”, naveo je Fiskalni savet.
Dodaje se da zbog takvog rasta cene gasa u regionu, održavanje niske cene za domaća preduzeća, naročito u razmenljivom sektoru, ekonomski je neopravdano i znači da svi poreski obveznici subvencionišu ekstraprofit preduzeća koja imaju znatno niže troškove energenata od konkurencije.
Samo za pojedinačna preduzeća iz energetski intenzivnih delatnosti, a koja proizvode za domaće tržište trebalo bi, prema analizi, razmotriti odobravanje privremene državne pomoći u skladu s evropskom praksom.
Potrebna je, kako je navedeno i reforma i višestruko povećanje obuhvata programa energetski zaštićenog kupca.
“Srbiji je potreban fundamentalni zaokret u politici formiranja cena energenata za domaćinstva (gas, struja i centralno grejanje) i umesto da kao dosad svi potrošači imaju niske, netržišne cene energenata, država bi trebalo da finansijski zaštiti samo socijalno ugrožene, a ostali bi morali da plaćaju tržišnu cenu energenata koje kori, srazmerno svojoj potrošnji”, ocenio je Fiskalni savet.
Preduslov za sprovodjenje tako velikog i važnog zaokreta u domaćoj ekonomskoj politici je reforma postojećeg programa energetski zaštićenog kupca, a glavna slabost postojećeg programa je njegov nizak obuhvat.
Iako je, kako je navedeno, u Srbiji preko 250.000 energetski ugroženih domaćinstava, pomoć države prima svega 68.000 domaćinstava. Povećanje obuhvata moglo bi, kako je predložio Fiskalni savet, da se postigne uključivanjem troškova centralnog grejanja u program, uvodjenjem principa dodele pomoći po automatizmu, umesto na osnovu inicijative samih gradjana i lokalne samouprave i eventualnim ublažavanjem kriterijuma za dodelu pomoći.
“Fiskalni trošak povećanja obuhvata programa energetski zaštićenog kupca za četiri puta, uključivanjem i centralnog grejanja mogao bi da se poveća sa sadašnjih deset miliona evra na 50 do 80 miliona evra, što bi bila opravdana mera”, naveo je Fislkalni savet.
