Tragajući za istinom o austrijskom lekaru, psihijatru i osnivaču psihoanalize Frojdu, prema navodima Zorana Hamovića, direktora i glavnog urednika beogradske izdavačke kuće Clio, Filips je u mnoštvu biografija referentnih za delo i život Sigmunda Frojda ostvario nešto što drugi nisu.
- Želeli smo da ukažemo na način kako je Adam Filips percipirao proces nastajanja psihoterapeuta. Adam Filips, verovatno najveći i najstrastveniji poznavalac Frojda, iako je to teško reći i izmeriti, ima čak i jednu vrstu formalne potvrde jer je uređivao Frojdova dela. Bio je u poziciji da, kao neko ko je vičan, sam pronikne u ono što je Frojd radio. Ono što je interesantno kod Adama Filips je pogled iznutra, ne spolja, pisanje sa drugačijim razumevanjem i dozom posebne potrebe da se razume proces, ne rezultat koji je nastao iz tog procesa i u Frojdovom radu, predočio je Hamović.
On je podsetio da su Srbija, kasnije i Jugoslavija, između 1910. i 1914. godine, bile privilegovane sredine u istočnoj Evropi jer je među užim stručnim krugovima Frojd bio prisutan, da bi posle Drugog svetskog rata Matica srpska objavila osam tomova Frojdovih radova.
Prema navodima pozorišnog reditelja Nebojše Bradića, Frojd je uspeo da sačuva nauku o duši, dok je Filipsova knjiga sačuvana u Biblioteci jevrejskih života.
- Ovo je jedna od uzornih biografija koju piše psihoanalitičar da bi ispričao priču o jednoj kulturi. Adam Filips u svojim analizama ima širok korpus problema kojima se bavi. Piše eseje koji se tiču prakse i umetničkih dela kojima se na svoj način inspiriše i koje analizira iz jednog posebnog ugla. Nije slučajno što jedan psihoanalitičar i dobar pisac piše knjigu, biografiju o drugom psihoanalitičaru, takođe dobrom piscu. Frojd je bio jedan od kandidata za Nobelovu nagradu, ali za književnost. Izvanredan stilista, pisao priče o slučajevima koje transponuje do nivoa literature, istakao je Bradić podsetivši i na Frojdovo delo Tumačenje snova, ali i da je Frojdov esej Psihopatološki likovi na pozornici na prvom mestu u knjizi Teatar 20. stoleća, jednom od najboljih zbornika o pozorištu, štampan u Hrvatskoj pre oko četrdeset godina.
Navodeći da je Filipsova knjiga most između pozorišta i psihoanalize, Bradić je ukazao da drama i psiholanaliza predstavljaju proces istraživanja istine za šta je neophodna jako velika preciznost u detaljima.
- Jedna stvar proizilazi iz druge. Svaki postupak se analizira koliko jedna radnja vodi ka drugoj. Na kraju, kada napravite luk koji se zove drama ili psihoanalitički proces, tek onda je celovita. U drami i psihoanalizi se radi u fazama. Proces ima i odložena dejstva, ima i uzbuđenje otkrića do onog što jeste, recimo imamo u Kralja Edipa da je ubio svog oca i oženio majku i time napravio katastrofu, ali tako je otkrio ko je kriminalac u drami, kada govorimo o jeziku triler, naveo je Bradić dodavši da je princip zadovoljstva(prividno u stalnom sukobu sa principom realnosti) prisutan i u Filipsovoj knjizi i kod Frojda i u dramama Kralj Lir, Otelo, Magbet…
- Psihoanaliza se podrazumeva kao ambijent u kojem se individua prepoznaje i raspoznaje, a šta je drama drugo nego raspoznavanje pojedinca u određenim kriznim okolnostima, napomenuo je Zoran Hamović.
Frojdov pojedinac je savremen, pojedinac bilo kog vremena, ukazala je dr Snežana Damljanović, psihijatar, podsetivši da psihoanaliza omogućava ljudima da govore u svoje ime i da je njena glavna tema pojedinac, stalno pod pritskom okolnosti i predrasuda.
- Lična istorija, ne samo Frojda, nego bukvalno i svakog od nas, zapravo je istorija kroz komplekse, težnje i želje. O tome govori ova knjiga, naglasila je Damljanović dodavši da se za psihoanalizu može reći da je psihologija za ljude koji se ne mogu prilagoditi.
Šta je uticalo na sazrevanje Jevrejina da postane otac psihoanalize?
Nakon osam godina od završetka neuspešnih revolucija po evropskim državama, kako je podsetila Damljanović, rođen je Frojd u Frajbergu 1856. godine. Bilo je to vreme, kako je ukazala, kada Jevreji nisu shvaćeni kao opasnost zbog čega su dobili izvesne slobode i izvesni nivo tolerancije, ali uvek ograničeni predrasudama i pritiscima.
- Ovo je u suštini usud svakog čoveka, svakog pojedinca. Poput Frojda iz emigrantske porodice sa malo autonomije, podvrgnute pritiskom sila koje ne mogu da kontrolišu i razumeju, svako od nas je večiti emigrant u svojoj kulturi i u svom okruženju. Svi smo ograničeni predrasudama, svi imamo neizvesnu budućnost i uvek smo pod nekim prtiskom sa kojim ne znamo kako da se izborimo, prinuđeni da trpimo određene oblike ponašanja. Svako od nas je biće koje je traumatizovala društvenost čije se želje ne uklapaju lako u svet u kojem se nalaze. Frojd dolazi do toga da je preživljavanje jedini cilj koji porodica ima, kazala je Damljanović istakavši potrebu da pogledamo i razumemo pojedinca u svakom aspektu, čak i kada je preživljavanje, kao osnovni cilj, uzrok pogrešnih poteza.
- Ne sudi da ti ne bi sudili, dodala je, spomenuvši i provlačenje heroizma kod Frojda kao nadoknade za pretrpljenu patnju i način savlađivanja poteškoća.
U porodici, ne u bogu, prema navodima Damljanović, Frojd je pronalazio osnovnu jedinicu društva, glavno okruženje za stasavanje pojedinca.
Kako je ukazala Damljanovć, Frojd je bio borac protiv asimilacija i dogmi. Pridavao je značaj duhu prosvetiteljstva, dobro poznavao stare spise, izučavao istoriju, voleo arheologiju, kopao po prošlosti, čitao od najranijeg detinjstva, mada retko govorio o svom, interesovao se za prethrišćansko, pagansko, nemačko vreme, bio opčinjen romantičarskom književnošću, poštovao nemačku književnost i bio Jevrejin koji nije prihvatao religiju. Smatrao je da se niko od nas ne može u potpunosti poistovetiti sa svojom kulturom. Govorio je grčki, latinski, italijanski, španski, francuski, nemački, hebrejski jezik nije znao.
Dramu dolaska do istine, prema navodima Zorana Hamovića, Frojd je želeo da doživi čitanjem Don Kihota u originalu zbog čega je sa 75 godina počeo da uči španski jezik.
- Neverovatno, ali istinito. Nije mu bio dovoljan Hamlet za koga se kaže često da je psihoanaliza samo sa preraspoređenim detaljima, napomenuo je Hamović.
- Kod Frojda se registruje nešto što autor zove pohlepa za znanjem. Sa psihoanalitičkog stanovišta, znanje se javlja kao nesvesna želja da ono što smo izgubili možemo da nadoknadimo znanjem. Frojd je imao prosvetiteljske namere verujući da bi znanje stvoreno naučnim metodama moglo da odagna praznoverje i oslobodi nas tiranije staromodnih ideja. Želeo da izađe iz okvira predrasuda, predočila je Damljanović dodavši da se Frojd nije prilagodio okruženju i da nije prihvatao da je inferiorno biće zato što je Jevrejin.
Pisao je Frojd o velikanima, samosvesnima koji su, poput njega, odredili svoje vreme u potrazi za istinom nasuprot ograničenju tradicije. Ipak, kako je dodala Damljanović, antiprosvetiteljski Frojd je shvatio da savremenici poseduju otpor prema sticanju saznanja u sebi.
- To vidimo u svakom vremenu, napomenula je Snežana Damljanović.
Muškarci su Frojdu bili učitelji, žene pacijenti. Budućoj supruzi Marti Frojd je poklonio Dikensov roman Dejvid Koperfild što, prema navodima reditelja Bradića, na neki način govori o samoj Frojdovom putokazu, biografiji iznutra i da je on neko ko sebe konstruiše.
- Uspešno je vodio svoju karijeru. Biće vam zanimljivo čitajući knjigu videti način na koji se približavao uticajnim učiteljima i kako ih je ostavljao. To je Dejvid Koperfild. Približavanje uticajnim ljudima i kada dobije ono što mu je u tom trenutku važno, odlazi svojim putem. Od kruga mladih psihoanalitičara koje je okupio u 20. veku u Beču, do čoveka koji je kasnije ostao sam, koji je postao svoj put. Prešao ga je od sela iz Moravske, današnje Češke, da bi došao u stan u kojem je živeo u Beču i postao jedan od najuglednijih umova savremenog sveta, napomenuo je reditelj Bradić čijom je zaslugom, takođe, Filipsova knjiga na srpskom jeziku dostupna u Srbiji.
