Opština Čajetina ove godine prvi put učestvuje u programu sufinansiranja mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na svojoj teritoriji, a 10. novembra raspisan je Javni poziv za građane za učešće u ovom programu.
- Ukupno planirana bespovratna sredstva koja Opština Čajetina zajedno sa sredstvima ministarstva dodeljuje su 4,8 miliona dinara. Pravo učešća imaju krajnji korisnici koji stanuju u objektima. Da bi se prijavili sa subvencije potrebno je da građani ispunjavaju sledeće uslove: da je objekat legalno izgrađen, da je podnosilac prijave vlasnik objekta ili korisnik objekta sa prijavom prebivališta na adresi objekta uz priloženu pisanu saglasnot vlasnika objekta, da se u objektu stanuje tokom cele godine i da su izmirene poreske obaveze po osnovu lokalnih javnih prihoda. Javni poziv će trajati do utroška sredstava, a najduže do 31. decembra 2023. godine, rekao je predsednik Komisije za realizaciju mera energetske sanacije na teritoriji opštine Čajetina Dušan Gavrić.
Opština Čajetina je 11. oktobra raspisala javni poziv za privredne subjekte u okviru mera energetske sanacije.
Svi potencijali obnovljivih izvora energije su veći nego potrebe, kaže naučni saradnik Instituta tehičkih nauka SANU i Saveza energetičara Ilija Batas Bjelić.
- U Zlatiborskom je dominatno drvo, nisu ni strane solarne elektrane u zapadnoj Srbiji. Možemo očekivati i veće pojedinačne objekte od 10 megavata koji bi bili na zemlji. Ono što je najveće, što možemo očekivati je u Sjenici, jer je taj deo izuzetno pogodan za postavljanje ogromnih solarnih elektrana. Sa potencijalima nemamo problem. Imamo problem sa dopiranjem znanja, dopiranjem novih tehnologija do svih, do povećanja ponude, rekao je za Radio Lunu naučni saradnik Instituta tehičkih nauka SANU i Saveza energetičara Ilija Batas Bjelić.
On je dodao da su prednosti obnovljivih izvora energije za turizam u ovom kraju čist vazduh, lakoća upotrebe, kao i ušteda.
Međunarodno savetovanje Energetika 2023 na Zlatiboru okupilo je stručnjake iz Srbije i regiona koji su govorili o solarnim panelima iz ugla domaćinstva i velikih elektrana, o korišćenju drvnih ostataka, ali i o novinama iz drugih oblasti energetike.
- Osim o solarnim panelima, toplotnim pumpama, bilo je priče i o tome kako se koštice nakon pravljena rakije upotrebljavaju za grejanje stambenih zgrada, a to je nešto što vi u ovom kraju znate. Ono što Srbija nedovoljno zna, za razliku od Poljske, Italije i Španije su toplotne pumpe. Tu zaostajemo sa informacijama o tome, iako na fakultetima imamo ljude koji se time bave i koji to razumeju. Zaostajemo u smislu zakona i zakonske regulative. Mi nemamo sertifikovanog instalatera toplotnih pumpi, nismo implementirali određene direktive EU, nismo organizovali obrazovanje, sticanje tih znanja i sertifikata, sve je to nekako prepušteno samom sebi. Neko ko ima običnu licencu za toplotnu pumpu za grejanje i hlađenje, za električnu energiju on se time bavi iako on nije pre toga nikada ugradio toplotnu pumpu. To nije ništa što ljudi ne znaju, mi imamo ta znanja, ali to nas sprečava da možemo brže i ozbiljnije da se pozabavimo time, rekao je Batas Bjelić i dodao:
- Živimo u vremenu, mi bismo to nazvali poremećajima, ali ljudi to vide kroz cenu energije, poskupljenje drva. To su troškovi sa kojima se ljudi bore. Bilo bi dobro da ljudi dobiju informacije o novima tehnologijama da se izbore sa tim poremećajima. Jedna od tehnologija koja bi mogla biti primenjena, posebno što u Srbiji više nemamo zime sa dubokim snegovima, jesu toplotne pumpe u kombinaciji sa solarnim panelima. One prosto obećavaju digitalizaciju domaćinstava, a time rasterećuju sistem i pružaju bolji kvalitet života domaćinstvima, vrtićima i ustanovama koje su važne, naveo je Batas Bjelić.
TRK Zlatibor spreman da ugosti ozbiljne i najveće sportske timove
Dostupan E-kalkulator
Kalkulator ušteda koji je pripremio USAID-ov tim sa projekta Bolja energija omogućava građanima da brzo i efikasno provere kakva i kolika ulaganja mogu imati u zavisnosti od odabira mera energetske efikanosti. Ovaj kalkulator na tribini organizovanoj u Užicu u okviru kampanje Manji računi, veći komfor, čistiji vazduh predstavio je ekspert na USAID-ov projektu Bolja energija Branko Kalanj.
- Kalkulator se može pogledati na sajtu www.energetski-kalkulator.rs On nudi opcije o energetskoj efikasnosti, merama i šta se sve dobija određenim odabirom parametara. U aplikaciji se odgovori mogu dobiti kroz šest koraka. U prva četiri koraka se definiše objekat, u petom se bira mera koju želite da radite i u šestom koraku dobijete investicione parametre koje u sedmom koraku upisujući svoj mail dobijete kompletno na uvid, naveo je Kalanj.
Veoma bitno je što građani imaju mogućnost da svoj deo za neku od mera energetske efikanosti otplate kroz kredit. Banka poštanska štedionica je pripremila posebnu kreditnu liniju za fizička lica, ali i za stambene zajednice.
- Prepoznali smo značaj ove inicijative Vlade Srbije i nastojali smo da sa svoje strane pružimo dodatnu podršku onim građanima koji i pored subvencija nisu bili u mogućnosti da zatvore celokupnu finansijsku konstrukciju. Više informacija možete dobiti na sajtu Poštanske štedionice www.posted.co.rs , rekao je na tribini u Užicu samostalni saradnik Banka Poštanska Štedionica Nikola Ljubenović.
Docent na Fakultetu inženjerskih nauka na katedri za energetiku i procesnu tehniku u Kragujevcu Mladen Josijević, učesnik Međunarodnog savetovanja Energetika 2023, za Radio Lunu je rekao da je po njegovim istraživanjima visoka početna investicija ono što ljude odbija od primene novih tehnologija.
- Visoka početna investicija glavna prepreka za širu primenu tehnologije toplotnih pumpi za zagrevanje domaćinstava. Svakako da će subvencije države i zakonska regulativa doprineti višem stepenu implementacije ove tehnologije jer će period otplate investicije biti znatno kraći ako deo sredstava (početnih investicionih ulaganja) pokrije država iz nekog od fondova. U tom slučaju, toplotna pumpa bi se mogla isplatiti za svega nekoliko godina što može biti privlačno i široj populaciji. U kombinaciji sa foto-naponskim panelima, toplotna pumpa predstavlja idelano rešenje za zagrevanje objekata. Odluku za investiranje treba doneti tek nakon detaljne tehno-ekonomske analize, rekao je Josijević.
Toplotne pume su uređaji koji rade na principu slično frižideru, premeštaju toplotu sa jednog na drugo mesto. Postoji više vrsta toplotnih pumpi koje se određuju prema načinu uzimanja toplote. Tako imamo toplotne pumpe vazduh- voda, zemlja –voda, voda-voda, gde prve reči zemlja, voda i vazduh predstavljaju medijum odakle se uzima toplota, a druga reč u ovoj kombinaciji je to kojem medijumu predajemo toplotu.
- Prema procenama geotermalne pumpe koje uzimaju toplotu iz zemljišta imaju višu efikasnost, jer efikanost toplotnih pumpi je direktno srazmerna razlici temperatura. Ako pumpe uzimaju toplotu iz neke sredine koja ima konstantnu temepraturu kao što je zemlja na određenoj dubini, onda imate konstantnu efikasnost te toplotne pumpe za razliku od vazdušnih toplotnih pumpi koje uzimaju toplotu iz vazduha čija temperatura se tokom godine menja. Tako da je njihova efikanost zimi znatno niža u odnosu na srednje ili prosečne temperature od 10, 15 stepeni celzijusa. U tom smislu su toplotne pumpe zemlja-vazduh, zemlja-voda efikasnije, ali su investicioni troškovi za njih viši i zakonska regulativa je takva da morate da tražite posebna odobrenja za postavljanje geotermalnih sondi. I taj proces je kod nas zamršen, dugotrajan i građani se teško odlučuju za takav vid toplotnih pumpi. Zato su vazdušne toplotne pumpe u ekspanziji. Procene su da u svetu njih ima oko 18 miliona, rekao je Josijević.
Vazdušne toplotne pumpe vazduh – voda se najčešće postavljaju u manjim, porodičnim stambenim objektima. Međutim, u Srbiji probleme za korišćenje toplotnih pumpi može da pravi i to što u našoj zemlji plaćamo struju po tarifama i ako pređete u crvenu zonu, lako upadate u zonu kada toplotna pumpa nije isplativo rešenje, navodi Josijević.
- Tako da bi trebalo pre instalacije i odluke da se kotao na fosilno gorivo zameni nekom toplotnom pompom, uraditi neku analizu i proceniti kakav će utrošak električne energije biti. Ako ulazite u crvenu zonu to rešenje će biti isplativo za 15 i više godina, ako se zadržite u plavoj zoni onda su toplotne pumpe donekle konkurentne gasu, kaže Josijević.
Tipovi grejanja na fosilna goriva u Srbiji su trenutno isplativiji od toplotnih pumpi, pa se građani ne odlučuju da investiraju u te tehnologije.
- Treba da se promeni zakonska regulativa, subvencije za obnovljive izvore energije, povlašćena cena za električnu energiju za domaćinstva koja imaju urađene toplotne pumpe. To je ono što je neophodno. Tržište toplotnih pumpi raste cena će sigurno opadati. Sa druge strane cena električne energije će porasti, tako da efikasnost toplotnih pumpi se ne menja, period otplate u njih ide na dobrobit toplotne pumpe, pa će i kod nas tržište toplotnih pumpi rasti, kaže Josijević.
Toplotne pumpe vazduh voda toplotu (energiju) preuzimaju iz vazduha pa se samim tim njihova efikasnost značajno menja sa promenom spoljašnje temperature i to je jedan od razloga zašto te pumpe ne bi bile dobra investicija u Zlatiborskom kraju.
- Koeficijent performansi (COP) ovog tipa toplotnih pumpi bi u područiju Zlatibora vrlo verovatno bio nizak što nepovoljno utiče na period otplate investicije u ovakvu tehnologiju. Sa druge strane, treba razmotriti drugi tip toplotnih pumpi, a to su pumpe tipa zemlja-voda ili voda-voda koje kao toplotni izvor koriste zemljište ili podzemne vode. Kod ovog tipa toplotnih pumpi efikasnost je tokom cele godine relativno konstatna, jer se temperatura medijuma iz kojeg se preuzima energija (zemlja, voda) ne menja značajno ili opšte, rekao je Josijević i dodao:
- Koeficijent performansi kod ovih toplotnih pumpi se kreće i preko vrednosti četiri što znači da se za 1kWh uložene električne energije može ostvariti čak 4 i više kWh toplotne energije. Početna investiciona ulaganja kod ovog tipa toplotnih pumpi su često i preko 50 procenata viša u odnosu na toplotne pume vazduh voda što dodatno otežava donošenje odluke o investiranju u ovaj tip toplotne pumpe. Primera radi, za dobro izolovan objekat površine 120-150m2 cena samo toplotne pumpe kao izvora energije se kreće od 5000-10000€ zavisno od proizvođača i to kada je u pitanju pumpa vazduh-voda. Toplotna pumpa voda-voda iste snage sa iskopom arterijskog bunara i postavljanjem geotermalnih sondi košta u najboljem slučaju 15000€. (Bušenje arterijskog bunara i postavljanje geotermalnih sondi predstavlja dodatnu investiciju od najčešće 50-80€/m sonde ili bunara.), naveo je Josijević.
Prema rečima Josijevića, ako govorimo o grejanju četvoročlanog domaćinstva sa objektom od oko 100 kvadrata koji je dobro izolovan, cenovni rang toplotnih pumpi vazduh voda je od 3000 do 6000 evra i više.
- Očekivani period otplate zavisi od toga šta ste pretohodni koristili. Ako ste koristili električnu energiju, možete očekivati period otplate od 3 do 5 godina, ako koristite neki od fosilnih goriva tipa gas – to ide na period od 19, 20 godina. Tu šansu imaju i fotonaponski paneli, za objekat koji se greje na električnu energiju, ako stavite solarnu elektranu na krov sa njom možete da zadovoljite potrebe grejanja objekta, kao i za potrošnju aparata i uređaja, rekao je Josijević.
Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, na javni poziv u 2023. godini prijavila se 131 opština i grad. Trenutno je objavljeno 117 poziva za izvođače radova i blizu 90 poziva za građane.
Kako su naveli iz Ministarstva, u toku 2021/2022 godine 20.000 domaćinstava je u 151 gradova i opština dobilo je subvencije za zamenu stolarije, kotlova, izolacije u iznosu od 2.7 milijardi dinara.
Analizirali stanje u opštini Čajetina, u pripremi Plan razvoja(AUDIO)
