Svet će na kraju 21. veka imati za 200 miliona manje stanovnika nego što se ranije očekivalo, sudeći prema izveštaju UN u kojem se ističe dramatičan uticaj pada nataliteta na globalnu populaciju.
U novom izdanju izveštaja “Perpsektive svetske populacije”, koji UN objavljuje svake dve godine, navodi se da će broj stanovnika u svetu porasti sa 8,2 milijarde u 2024. na maksimum od oko 10,3 milijarde u 2080. da bi zatim pao na oko 10,2 milijarde na kraju veka.
U prethodnom izdanju izveštaja, iz 2022, prognoziralo se da će globalna populacija 2080. dostići maksimalne 10,4 milijarde i ostati na tom nivou do 2100.
“Demografski pejzaž je u velikoj meri evoluirao”, rekao je podsekretar za ekonomska i socijalna pitanja u UN Li Đunhua dodajući da se vidi nešto brži pad nataliteta u nekim regionima sa visokom plodnošću, preneo je 12. jula Fajnenšel tajms.
U više od polovine zemalja prosečan broj živorođenih po ženi već je ispod 2,1 , što je nivo na kome je populacija stabilna.
Istovremeno je u petini jurisdikcija obuhvaćenih izveštajem, uključujući Kinu, Italiju, Južnu Koreju i Španiju, bilo manje od 1,4 živorođene dece po ženi, što je nivo koji UN smatra “ultra niskim”.
Direktor Vitgenštajnovog centra za demokratiju i globalni ljudski kapital iz Beča Volfgang Luc rekao je da pad stope fertiliteta “verovatno ima veze sa vrednosnim promenama u mlađoj generaciji za koju su deca očigledno manje važna kao ključna dimenzija uspešnog života nego u prethodnim generacijama”.
Izveštaj UN pokazao je i da je u 63 jurisdikcije koje su činile 28% svetske populacije u 2024, uključujući Kinu, Nemačku i Japan, broj stanovnika dostigao maksimum pre 2024, preneo je Fajnenšel tajms.
Do 2100. evropska populacija će opasti za 21% sa maksimuma u 2020, što će biti najveći pad nekog kontinenta, navodi se u izveštaju.
Dalje se ukazuje da bi pad stanovništva mogao da pomogne u ublažavanju klimatskih promena smanjenjem tražnje ugljenično intenzivnih aktivnosti a neki ekonomisti ukazuju na smanjenje pritisaka na stanovanje, infrastrukturu i usluge.
Međutim, smanjenje radno aktivne populacije i veći udeo starijih ljudi biće dodatni pristisak na javne finansije.
“Problem je što sa manje radnika imate manji rast i manje poreza i što je za više nesposobnih starih ljudi potrebno obezbediti više nege, lekova i blagostanja”, upozorio je profesor Londonske škole ekonomije Čars Gudhart.
UN su pozvale društva koja brzo stare da koriste tehnologiju da unaprede produktivnost, podstiču celoživotno učenje i stvaraju mogućnosti za produženje radnog angažovanja.
Izvor: Dnevni evropski servis
