Više od polovine ispitanika širom sveta strahuje od dezinformacija i lažnih vesti u digitalnim medijima, navodi se u Godišnjem digitalnom izveštaju Rojtersovog instituta za proučavanje medija.
Pokazalo se da su oni koji kažu da uglavnom koriste društvene mreže kao izvor vesti, kojih je 64%, mnogo zabrinutiji po tom pitanju od ljudi koji ih uopšte ne koriste (50%), prenosi Demostat.
Taj trend se uočava i na nivou država.
Mnoge zemlje sa najvišim nivoom zabrinutosti po tom pitanju takođe imaju tendenciju da imaju visok nivo konzumiranja vesti na društvenim mrežama.
Ovo ne znači da upotreba društvenih mreža uzrokuje dezinformacije, ali dokumentovani problemi na ovim platformama i veća izloženost širem spektru izvora izgleda da utiču na to koliko se ljudi osećaju samouvereno u vezi sa informacijama do kojih dolaze onlajn.
Ispitanici kao teme u kojima prepoznaju dezinformacije navode korona virus, vakcinaciju, politiku, rat u Ukrajini, klimatske promene.
Poverenje u vesti je opalo svuda u svetu za dva odsto u odnosu na prošlu godinu, pa tako u proseku četiri od deset ispitanika kaže da veruje većini vesti većinu vremena.
Gledanost i čitanost tradicionalnih medija, kao što su TV i štampa, nastavlja da opada skoro svuda u svetu, pri čemu digitalni mediji i internet ne nadoknađuju jaz.
Naime, podaci Rojtersovog instituta pokazuju da onlajn potrošači ređe pristupaju vestima nego u prošlosti i da takođe postaju manje zainteresovani.
U međuvremenu, broj onih koji kažu da izbegavaju vesti, često ili ponekad, ostaje blizu najviših vrednosti svih vremena i iznosi 36% svuda u svetu.
Rojtersovi istraživači otkrili su da se ova grupa nezainteresovanih ljudi deli na one koji pokušavaju da povremeno izbegavaju sve izvore vesti i one koji pokušavaju da ograniče upotrebu vesti u određeno vreme ili za određene teme.
Oni koji izbegavaju vesti češće kažu da su zainteresovani za pozitivno novinarstvo ili novinarstvo zasnovano na rešenjima, a manje za velike priče dana.
Istraživanje Rojtersovog instituta pokazalo je i da je opao broj ljudi širom sveta koji vestima pristupaju preko veb-sajtova ili aplikacija, za 10% u odnosu na 2018. godinu.
Mlađe generacije radije pristupaju vestima putem društvenih medija, pretrage ili mobilnih agregatora.
Fejsbuk ostaje jedna od najčešće korišćenih društvenih mreža u celini, ali njegov uticaj na novinarstvo opada, jer pomera svoj fokus sa vesti, ali se i suočava sa izazovima koje sa sobom nose Jutjub i TikTok.
TikTok dostiže 44% korisnika među generacijom od 18 do 24 godine svuda u svetu, a najbrže raste u delovima Azije i Pacifika, Afrike i Latinske Amerike.
Podatak koji bi mogao da objasni strepnju od dezinformacija ili poluinformacija je i činjenica da publika kaže da obraća više pažnje na sadržaj koji nude poznate i uticajne ličnosti na društvenim mrežama, kao što su TikTok, Instagram ili Snepčet, nego na onaj koji na tim mrežama pružaju novinari.
Ovo je u oštroj suprotnosti sa Fejsbukom i Tviterom, gde su mediji i novinari i dalje centralne figure.
