Tribina o važnosti i funkciji javnih prostora za lokalnu zajednicu koju je u četvrtak u maloj sali bioskopa Art organizovala Građanska čitaonica Libergraf privukla je veliki broj sugrađana. Prisutni su mogli da saznaju kako planski dokumenti utiču na razvoj Trga partizana, kako građani mogu da učestvuju u izradi planskih dokumenata i tako kreiraju grad po svojoj meri, ali i pozitivni primeri građanskih akcija i inicijativa za očuvanje javnih prostora.
Pre tribine prikazan je film Prvi građanin male varoši, autora Puriše Đorđevića koji je nastao 1961. godine i prati ljudsku priču o gradnji trga u Užicu, sa kojim se i Užice uzdiže i dobija urbanistički temelj grada. Sala je bila premala za sve zainteresovane, tako da su neki stajali, a neki sedeli na stepenicama, jer su želeli da pogledaju film i vide kako je Užice nastajalo i razvijalo se.
Na tribini koja je pokušala da odgovori na pitanje organizatora Šta je ostalo od trga i zašto ga moramo braniti? pokušali su da odgovore urbanista prostorni planer Antonije Ćatić, arhitekta konzervator, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Aleksa Ciganović i Vladan Sinđić iz Građanske čitaonice Libergraf.
Prema rečima arhitekte konzervatora Alekse Ciganovića film Prvi građanin male varoši je u kinematografiji prekretnica između ideje ultimativne modernosti i svega kasnijeg što će obeležiti našu kinematografiju, a to je preseljenje ljudi iz unutrašnjosti u metropolu.
–Film govori o tome da li je unutrašnjost arhihitektonski, stvaralački ambijent 60-tih godina bio ultimativno zapadni, prozapadni, modernistički i da u tom smislu nije postojala nikakva dilema kako raspolagati gradskim prostorom. On je javni, deljen i demokratski, kazao je Ciganović i dodao:
–Što se tiče aktuelne zaštite Trga partizana ona je sprovedena u avgustu 2023.godine i stavljen je po prethodnu zaštitu. Prethodna zaštita se čini da je ovde prilično problematična, jer je izrazito heterogena, dakle štiti se, stavlja se pod zaštitu izrazito heterogeni prostor. Ličnog sam mišljenja da bi Trg partizana trebalo utvrditi kao kulturno dobro i staviti pod prethodnu zaštitu samo i isključivo prostor Trga i glavne ulice. Druga stvar koja je tu interesantna navodi se da je Trg zapravo rezultat urbanističkog razvoja sa kraja 19. i početka 20. veka što praktično ne odgovara istoriskoj činjenici. I treći aspekt koji je karakterističan za prethodnu zaštitu za taj institut zaštite koji se zove prethodna zaštita jeste u tome da zapravo prethodna zaštita upućuje i otkriva strah, distanciranost, izraziro rezervisanost javnih službi koje se bave spomeničkim nasleđem, a to pokazuje značajan porast stavljanja pod prethodnu zaštitu. To govori o nesigurnosti instituacija koje očekuju, neku frstu kolaboracije sa politikom i tako dalje. Ovde se radi o vrlo kokretnom stvaralačkom doprinosu, o jednoj notornoj vrednosti modernističkoj u arhitektonskom i stvaralačkom kulturno istorijskom smislu, dakle ovaj prostor može odmah da se zaštiti, pa čak i da se kategorizuje bez prethodne zaštite, kazao je Ciganović i dodao da je za Trg partizana važna njegova njegova obnova u svemu premu autentičnom stanju i jedna emancipacija grada uopšte na račun onoga što je tekovina modernizma u arhitekturi.
Urbanista i prostorni planer Antonije Ćatić je naveo da je tribina organizovana kako bi se uvideo značaj Trga partizana i kako se on nalazi u kontekstu urbanističkih i prostornih planova.
–U tom pogledu ne možemo da kažemo kako Trg partizana treba da izgleda. Imamo u vidu da se donela odluka o izradi Plana detaljne regulacije za ovu prostornu celinu. Važno je istaći da tu odluku treba da donesu građani, svi akteri koji koriste taj prostor. Građani kao ultimativni posredni korisnici tog prostora imaju najveće pravo i najveću potrebu da se izjasne o definisanju samog prostora. Ne možemo da dozvolimo da naši javni prostori budu oblikovani od strane nekih tuđih interesa, privatnih investitora, uticaja kapitala u izgradnji prostora, već moramo da znamo da sagledamo i potrebe celokuopnog stanovništva, kazao je Ćatić.
On je naveo da je u odluci o izradi Plana detaljne regulacije sporno što međusobno planovi višeg reda odnosno, Plan generalne regulacije i Generalni urbanistički plan nisu međusobno usaglašeni.
– Ono što GUP Grada Užica nalaže jeste da se Plan detaljne regulacije građen za kulturno istorijsku celinu obuhvata Trg partizana, Slanušu i ulicu Dimitrija Tucovića, dok Plan generalne regulacije definiše da će se budući Plan detaljne regulacije raditi samo za neku određenu celinu koja obuhvata deo Trga partizana i ulice Dimitrija Tucovića. Druga stvar koja je sporna jeste sama odluka o izradi Plana detaljne regulacije koja ne nalaže mnoge stvari. Zakon o planiranju izgradnje kao krovni zakonski akt koji definiše procese izrade planskih dokumenata definiše određenu proceduru kako izgleda izrada plana, a definiše i kako izgleda sama odluka. U odluci koja je donesena ne vidi se između ostalog na koje planove višeg reda se konkretan plan poziva i ne vidimo smernice koje su preuzete iz tih planova da budu smernice za konkretizaciju tog plana. Takođe se ne vidi koji je rok izrade tog plana, jer Zakon nalaže da rok mora da postoji i iznosi 12 meseci. Iz tih nejasnih konotacija same odluke o izradi plana građani i javnost bivaju uskraćeni za podatke o planskom dokumentu. Ono što stoji u odluci o izradi plana jeste da se taj plan radi za potrebe održavanja manifestacije Užice-nacionalna prestonica kulture. Sobzirom da Zakon nalaže da proces izrade plana traje 12 meseci, nemoguće je da celokupan plan bude urađen uz celokupnu participaciju koja traje određeno vreme. Tu svi učesnici participacije daju svoje komentare koji se moraju sagledati i na osnovu toga definisati celokupan javni interes oko budućeg definisanja trga. Iz te odluke deluje da je to ad hok odluka o izradi plana da bi se samo dao osnov za izradu projektne dokumentacije za definisanje samog trga, objašnjava Ćatić.
Građani po Zakonu imaju pravo da učestvuju u izradi planskih dokumenata i sugestijama i predlozima utiču na to kako neki javni prostor može da izgleda.
–Zakon o planiranju i izradnji definiše određene propise participacije. Tokom izrade plana postoji mehanizam koji se zove rani javni uvid i javni uvid. Rani javni uvid je mehanizam koji traje 15 dana i tada svi građani mogu da daju svoje primedbe, sugestije, predloge na koncept. Kada se on završi ti komentari idu na obradu, obrađivač plana definiše planska rešenja na osnovu tih komentara. Nakon toga se Plan kao nacrt izlaže na javni uvid u trajanu od 30 dana. Gde se ponavlja procedura kada svi zainteresovani učesnicni mogu da daju svoje komentare, predloge, sugestije. To je zakonski minimum. Zakon ostavlja i mogućnost da to bude različito definisano. Građani imaju mogućnost da u svakom trenutku izrade plana pošalju dopis obrađivaču ili gradskoj upravi da žele da budu malo bolje informisani, al ii da daju u bilo kojoj fazi izrade neke sugestije i predloge, rekao je Ćatić.
