Otpad se više selektuje na selu nego u gradu, pokazuje istraživanje udruženja Opstanak
Nezainteresovanost građana je među najzastupljenijim uzorcima neefikasne selekcije otpada u Užicu, pokazala je anketa u kojoj je učestvovalo oko 1 900 građana Užica.
Anketirani građani navode i da su nedovoljan broj zelenih kontejnera, nedovoljna obaveštenost građana i nedovoljna koordinacija javno komunalnih preduzeća i nadležnih inspekcija razlozi zbog kojih je razvrstavanje otpada na mestu nastanka neefikasno.
Najveći broj anketiranih građana je naveo da ponekad odvaja otpad na mestu nastanka.
Anketa pokazuje da građani Užica najčešće u domaćinstvima selektuju plastiku i organski otpad. Anketirane žene više odvajaju plastiku i tekstil, muškarci metal i elektro- otpad.
– Na poslednjem mestu je reciklaža tekstila što nije u redu jer postoji reciklažni centar u gradu i vidno obeleženi kontejneri za tekstil, kaže predsednik udruženja Opstanak Mileva Rogić.
Otpad se više selektuje na selu nego u gradu, pokazuje istraživanje udruženja Opstanak.
Plastika, organski otpad i metal najčešće nađu ponovnu upotrebu u seoskim mesnim zajednicama, gde je, kako kažu iz udruženja Opstanak, reciklaža nužna. Odvojeni metal se u selima otkupljuje, organski otpad iskoristi za poljoprivredu, plastika nađe novu namenu.
Nov je i model koji je osmišljen u težnji da primarna selekcija otpada zaživi na teritoriji čitavog grada, u tri zone.
– Sve što planiramo, najiskrenije se nadamo da ćemo realizovati u 2018. i 2019. godini, kaže za Radio Lunu i RAM mrežu gradski većnik Dunja Đenić objasnivši da je neophodna velika količina novca i finansijska podrška države za osmišljeni sistem koji podrazumeva i nabavku novih vozila i komunalne opreme i angažovanje dodatnog broja radnika u javno komunalnim preduzećima.
Početkom sledeće godine, prema najavama Dunje Đenić, promene mogu očekivati stanovnici seoskih mesnih zajednica.
– Planiramo da sistem uniformišemo, u smislu da svaki meštanin ima jednaku mogućnost i lagodnost odlaganja otpada koji bi se redovno odnosio, ali i da tu uslugu plaća, navodi gradski većnik zadužen za oblast zaštite životne sredine Dunja Đenić istakavši da trenutno uslugu odnošenja i deponovanja otpada plaćaju meštani centralnih delova seoskih mesnih zajednica koji imaju mogućnost odlaganja otpada u postavljene kontejnere od 1,1 kubnih metara.
Ta komunalna usluga nije podjednako dostupna svim stanovnicima užičkih sela, ali je poboljšanja,kako navodi Đenićeva, postavljanjem 30 koševa od pet tona na manje pristupačnim terenima rubnih predela sela čime je sprečen nastanak divljih deponija.
Kažnjavanje nesavesnih građana, prema rečima Đenićeve, biće razmotreno uspostavljanjem sistema primarne selekcije otpada kao, kako navodi, jedan od najboljih načina ustrožavanja i postavljanja sistema na prave noge.
– Kako izađu iz škole, počinju drugačije, a ne znamo zašto. Deca obično pitaju što da selektuju otpad u školi, kad ne selektuju kući, navodi zamenik predsednika udruženja Opstanak Dušica Ristović.
Pri vrhu u Srbiji, a u svetu?
Na Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko se godišnje dopremi iznad 83.000 tona otpada. Oko 95 odsto dopremljenog otpada se deponuje, a pet izdvoji za ponovno korišćenje, dok je, na primer, u Beču i pojedinim svetskim metropolama, potpuno obratno.
/Izvor: Radio Luna/ foto: Screenshot prezentacije udruženja Opstanak
