Predsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kao najveće izazove u godini pred nama vidi one koji su vezani su za evropske integracije Srbije.
Zbog, kako kaže, situacije u Prištini koja otežava dijalog, ali poručuje da se u nedostatku jasnije i konkretnije evropske perspektive, treba fokusirati na ono što je moguće – bolju regionalna saradnju kroz inicijativu ”mali Šengen.
Ona za Tanjug ističe da nije optimista da će se dijalog Beograda i Prištine, koji značajno opredeljuje evropski put Srbije, uopšte ubrzati.
“Naprotiv, nova dešavanja na kosovskoj političkoj sceni, odluka Ustavnog suda, institucionalna kriza i vanredni parlamentarni, kao i predsednički izbori 2021. godine, usporiće ionako usporenu dinamiku u pogledu evrointegracija u godini pandemije COVID-19. Samim tim, to će imati uticaja na brzinu pregovaračkog procesa”, ocenjuje ona.
Prema njenim rečima, dosta posla i izazova Srbiju čeka uz novu metodologiju proširenja EU, a veruje da će se na dnevnom redu takođe naći i ustavne promene, u delu koji se odnosi na pravosuđe.
“To je sračunato s ciljem da se obezbedi nezavisnost pravosuđa od političkog uticaja. Zatim, imamo izazove u poglavlju 23 koje se tiče vladavine prava, u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i slobodi medija, slobodi izražavanja, tu je i početak međustranačkog dijaloga… sve su to procesi koji nas čekaju u narednoj godini”, navodi Grubješić.
Kada se, kako kaže, uzme u obzir i činjenica da će se sama Evropska unija suočavati sa posledicama pandemije i oporavkom, sve to skupa će diktirati odnos prema Zapadnom Balkanu, a samim tim i prema Srbiji.
Na pitanje da li očekuje da rukovodstvo Srbije bude izloženo i pritiscima u kontekstu rešavanja pitanja Kosova ali i nekih regionalnih pitanja i odnosa u BiH, napominje da je “pritisaka bilo i biće i da će trajati sve dok se prostor Zapadnog Balkana geopolitički ne zaokruži i ne integriše”.
“Videćemo koji će pravac spoljnopolitičkog delovanja zauzeti nova američka administracija kada krajem januara bude preuzela ”komandu””, smatra Grubješić i dodaje da velike zemlje “obično ne menjaju svoje osnovne pravce”.
U regionalnom kontekstu, Grubješić očekuje naredne godine pojačan angažman američke administracije ali i, istovremeno, prepuštanje mnogo čega EU.
“Očekujem da EU ili njene najznačajnije zemlje poput Nemačke nastave da se aktivno bave regionom. To uključuje i pitanje kosovskog dijaloga ali tiče se i Bosne i Hercegovine, što se može čuti u svim analizama i debatama ovih dana”, kaže sagovornica Tanjuga i dodaje da kada je BiH u fokusu pažnje međunarodnih zvaničnika, to će i za Srbiju biti veliki izazov, zbog položaja i statusa Republike Srpske koji, prema njenim rečima, nažalost, mnogi svojim izjavama dovode u pitanje.
Ona kaže da u nedostatku jasnije i konkretnije evropske inicijative i perspektive, najrealnije rešenje vidi u većoj saradnji zemalja regiona i boljem međusobnom povezivanju država na Zapadnom Balkanu.
“Treba se fokusirati i usredsrediti na ono što je moguće – bolja regionalna saradnja, koja podrazumeva priključivanje i Crne Gore, BiH i prostora Kosova i Metohije inicijativi ”mali Šengen”. Inicijativa ”mali Šengen” je jedna ”autohtona, regionalna inicijativa””, ocenjuje Grubješić uz slikovit zaključak:
“Bolje vrabac u ruci nego golub na grani”.
FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ mn
