Danas, kada se obeležava Nacionalni dan dobrovoljnih davalaca krvi, na svom ličnom primeru bivši rudar Hasim Bogućanin iz Sjenice pokazao je da svako može imati veliko, humano srce koje je spasilo na desetine ljudskih života. On ima 66 godina i do sada je apsolutni rekorder u davanju krvi, jer je ovu dragocenu tečnost do sada dao čak 168 puta, što je oko 80 litara krvi koja je život spasila mnogima i teče venama brojnih građana svih veroispovesti.
Međutim, zbog godina starosti on više zakonski ne može da bude davalac krvi stoga se resornom ministarstvu obratio sa zahtevom da mu ipak omoguće davanje krvi, bar dva puta godišnje.
- “Prve kapi krvi dao sam sa 18 godina drugu iz vojske jer je bio povređen. Od tada svaka tri meseca ja dajem krv koja ne zna za granice i ne poznaje razlike. Zato sam uputio zahtev a ukoliko čovek zdrav može davati krv i do 70., ne moram na svaka tri meseca kao i do sada, ali bar dva puta godišnje”, rekao je Hasim za RINU.
Spasio je na desetine života, a neretko se i sam odazivao tamo gde je video da je pomoć neophodna. Svojim automobilom prelazio je stotine kilometara duž cele bivše Jugoslavije kako bi nejakima pružio zadnju slamku spasa. Za skoro pola veka, zahvaljujući svom dobrom srcu, stekao je mnogo prijatelja. Ovaj humani čovek prisetio se i jedne emotivne situacije.
- “Bio sam u užičkoj bolnici i primetio da dve devojčice plaču, kad sam ih upitao zašto, odgovorile su da im se tata operiše, a da nemaju dovoljno krvi. Ja sam se odmah ponudio, ali čuo sam da su sestre rekle – on je musliman. Pitao sam da li je to neki problem, one su odmah rekle da ne i da su zbog ratne situacije tako odreagovale u prvi mah”, kaže Hasim.
U koji god grad da ode uvek ima sa nekim da se sretne i popije kafu. Kako kaže, presrećan je što i u svojoj Sjenici sada vidi decu čijim majkama je davao krv kad su se porađale. Srećan je što je bio u prilici da pomogne njima, ali i drugim svojim komšijama.
- “Ljubav prema dobrovoljnom davanju krvi preneo sam i na sina, koji je već dao krv 56 puta i ako tako nastavi premašiće i mene” , ponosno priča Hasim i dodaje da se nakon svakog davanja oseća bolje i svežije, tako da pričama o malaksalosti svakako nema mesta.
Ovaj Sjeničanin formirao je i Dobrovoljno udruženje davaoca krvi koje već broji 127 humanih članova za koje ne postoje prepreke i pomažu svima kojima je potrebno. U današnje vreme kad je potreba za krvlju na dnevnom nivou izuzetno velika, da su svi kao Hasim iz Sjenice, pitanje je gde bi nam bio kraj.
