Kada je užičko pozorište, 1981. godine, bilo domaćin Festivala „Joakim Vujić”, stajao sam ispred pozorišta. Dok sam, na velikom plakatu, čitao spisak predstava koje na njemu gostuju, pojavio se gospodin Aleksandar Milosavljević, tadašnji direktor našeg pozorišta. Pitao me je hoću li da gledam predstave. Rekao sam da to želim, ali da nemam ulaznicu.
„Uđi”, rekao mi je. I, ušao sam. Od tada, više nikada nisam izašao iz pozorišta”, priseća
se Zoran Stamatović, direktor NP Užice i selektor 60. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić”.
Stamatović je na čelu NP Užice od 1996. godine i direktor je sa najdužim stažom u teatrima Srbije. Kaže da ga je „čarolija pozorišta opčinila davne 1981. godine, zahvaljujući upravo „Joakimu Vujiću”, čiji su osnivači – gradovi i opštine južno od Beograda, nekada pružali pozorištima mnogo više finansijske podrške nego danas”.
– „Danas je to nekakao neujednačeno. I šanse svih pozorišta nisu iste, ali, po ovogodišnjoj selekciji, ipak, svi uspevaju da se, bar sa jednom predstavom godišnje, pojave na ovom festivalu i drugim teatarskim manifestacijama”, navodi naš sagovornik i podseća na to da je NP Užice šesti put domaćin Festivala „Joakim Vujić“.
Kako se NP Užice pripremalo za Festival? Je li bilo kadrovskih, finansijskih ili drugih problema?
– „Mi se stalno pripremamo, jer godišnje, bar, jednu predstavu izdvojimo za koju smatramo da bi trebalo da se pojavi na njemu. Pripremamo se u kontinuitetu, a to su oni isti poslovi kao i za pripremu Jugoslovenskog pozorišnog festivala „Bez prevoda”, koji priremamo svakog novembra, već 28 godina. Najvažnije su nam tehničke pripreme, predstave sam na vreme odabrao, a sve ostalo su obavili moji saradnici i na tome sam im veoma zahvalan.”
Gde je danas užičko pozorište u odnosu na druge teatarske kuće u Srbiji i da li ćemo odgovor dobiti na Festivalu?
– „Mislim da hoćemo. Imamo dobar komad i sjajnog pisca. Ljuba Simović je naš zavičajni pisac i kroz celu moju karijeru težio sam tome da dela zavičajnih pisaca budu na našem repertoaru. I glumci i reditelj Milan Nešković su radili veoma predano i profesionalno i mislim da ćemo se predstaviti u najboljem izdanju. Gostuju i ona pozorišta koja imaju znatno veća sredstva za produkciju od našeg pozorišta, ali mislim da se to neće primetiti.”
Može li NP Užice da ponudi kvalitetne predstave sa budžetom koji mu je na raspolaganju?
– „Problem je u tretmanu pozorišta u društvu i državi. Grad Užice odvaja nešto više novca za kulturu od nekih drugih gradova. Međutim, to je znatno manje od iznosa koje dobijaju pozorišta u Nišu, Kragujevcu, Kraljevu i Kruševcu, a, s druge strane, manje od nas dobijaju Leskovac, Vranje i Pirot. Ipak, uprkos manjim sredstvima, naše pozorište uspeva da opstane u gornjem delu tabele.”
Još uvek je na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru i kako se to odražava na rad pozorišta?
– „Od nekadašnjih 55, sada imamo 35 zaposlenih. Moram da napomenem da od tih 55 zaposlenih niko nije bio višak, već nam je bilo potrebno još šest – sedam ljudi. Kada se razboli neko od glumaca, moramo da angažujemo glumca izvan našeg ansambla. To su obično sjajni glumci i lako uskoče u ulogu i mi ih platimo i rešimo problem. Međutim, problemi nastaju kada se razboli majstor svetla, ton majstor ili majstor bine, jer za njih nemamo zamene. Ne vidim razumevanje za to da je potrebno da se pozorište i slične umetničke delatnosti izuzmu od primene uredbe o zabrani zapošljavanja. Voleo bih da možemo da proširimo ansambl sa svim nezaposlenim glumcima koji su završili akademiju i sve reditelje u Užicu. To su jedan ili dva reditelja. Scenografima i kostimografima veoma dugo produžavamo ugovore, onako kako to dozvoljavaju zakonske forme.”
Užice je, ove godine, prestonica kulture Srbije i šta će pozorište ponuditi publici u okviru
tog projekta?
– „Pripremili smo „Putujuće pozorište Šopalović” i Festival „Joakim Vujić”. Priremićemo festival predstava za decu „Mali Joakim” i „Jugoslovenski pozorišni festival” koji će biti osnažen dodatnim sredstvima i imaće bogatiji prateći program. Dobra vest je da dobrih
predstava ima tamo gde ih ranije nije bilo, mislim na BiH. U Crnoj Gori se pojavila dobra predstava, ali žao mi je što se nijedna predstava nije posebno izdvojila u pozorištima u Beogradu. Ali, pojaviće se neke druge dobre predstave. Nadam se da će izbor gospodina Nikole Selakovića, ministra kulture, inače nama bliskog čoveka, pomoći da JPF-u od države bude valorizovan onako kako su prepoznata i druga dva najveća festivala u Srbiji, jer naš festival jeste treći ili četvrti po važnosti u ovoj državi.”
Tekst: N. K.
ZORAN STAMATOVIĆ, DIREKTOR NP UŽICE I SELEKTOR FESTIVALA „JOAKIM VUJIĆ”
Bilten broj 2 60. Festival Joakim Vujić
