Konkretan razgovor, dobra komunikacija sa detetom, edukacija roditelja o opasnostima na društvenim mrežama su dobar put i adekvatan način na koji roditelji mogu da zaštite decu od opasnosti koje vrebaju u virtuelnom svetu poručeno je sa tribine Bezbednost dece je odgovornost svih nas. Na tribini koju je organizovalo užičko udruženje Užička akcija učestvovao je predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić.
U Prvoj osnovnoj školi Kralj Petar drugi Igor Jurić je juče održao predavanje o bezbednosti na internetu i oko 100 dece je odgovaralo na pitanja u vezi korišćenja društvenih mreža, boravka na internetu, a dobijeni podaci su zabrinjavajući.
–Na osnovu dobijenih odgovora od tih 100 i više dece koji su odgovarali njih 50 posto, dakle dece osnovno školskog uzrasta u Užicu imaju po dva ili više profila na nekoj od društvenih mreža. Na pitanje zašto, jedan odgovor je da imaju prave i takozvane privatne naloge, jer jedan od naloga nije za roditelje. Važno je istaći i podatak da bi oko 30 posto dece otišlo na sastanak sa nepoznatim ljudima, tačnije sa ljudima sa kojima komuniciraju putem društvenih mreža, a koje ne poznaju. Ovo su neki od podataka, a ostatak ćemo obraditi kasnije, ali generalno ne razlikuju se deca iz Užica od druge dece iz Srbije, naveo je Jurić.
On je dodao da su ovi podaci samo opomena.
–Vaša deca imaju razlog što prave dva ili više profila. Roditelji o tome treba da porazgovaraju sa decom. Očigledno da deca ne žele da vi kao roditelji nešto vidite, ističe Jurić.
Kroz različite primere Jurić je na tribini roditeljima skrenuo pažnju na sve opasnosti koje vrebaju decu na društvenim mrežama, te savetovao da naprave sopstvene naloge, ukoliko ih nemaju, jer je to najbolji način da budu u toku. On je takođe naveo da je razgovor sa decom ključan.
–Ovakve tribine su samo jedan on načina kako se možete edukovati i informisati, sa druge strane da se detetu svakodnevno posvetimo. Ono što mi predlažemo je da to bude 30 minuta dnevno, da bude vrlo aktivno slušanje deteta. Zatim da roditelji budu na društvenim mrežama, iako ih to ne interesuje, da bi znali i mogli da komuniciraju sa mlađim naraštajima, roditelji moraju da znaju osnovne stvari. Tako ćemo pridobiti dete, to je naš način kako mi to radimo i to se pokazuje kao delotvorno, Ako svakodnevno razgovaramo sa njima, ako to bude aktivno slušanje, ako se približite i pitate ih šta oni rade na društvenim mrežama, ako ih konstatno budete savetovali šta jesu problemi, time što ćete se informisati na pravi način onda ćete u jednom momentu zadobiti njihovo poverenje i kada oni budu imali problem oni će ga izneti, naveo je Jurić.
Umesto da se detetu u potpunosti zabrani služenje tehnologijom i internetom, Jurić je rekao da je bolje postaviti mu pravila vezana za njihovo korišćenje, a savetovao je i da sami budemo dobar primer, te umesto vremena na internetu, izdvojimo vreme za druge aktivnosti, bilo zajedničke ili individualne.
Jurić je savetovao da se na društvenim mrežama izbegava objavljivanje fotografija na kojima su deca naga, slike dece ispred škole, klubova u kojima treniraju pošto su to načini na koje oni koji sa decom stupe u kontakt preko društvenih mreža mogu znati gde se oni najčešće nalaze. Apelovao je da na internetu ne ostavljaju olako svoje lične podatke i važne informacije, kao i to da dobro vode računa sa kim stupaju u kontakt. Osim navedenog, govorio je o lažnom predstavljaju, zloupotrebi fotografija na društvenim mrežama i neprikladnim sadržajima koji postoje na internetu.
Kroz kratak film koji je prikazan posetiocima Jurić je ukazao na to da se u poslednje vreme pojavljuju slučajevi u kojima deca dobijaju negativne poruke kao vid vrnjačkog nasilja na društvenim mrežama, a na kraju se ispostavi da su ta deca sa drugih naloga koje su otvorili sama sebi to slala, a sve kao rezultat potrebe za pažnjom roditelja koja im je uskraćena.
Jurić je govorio i kroz filmove pokušao da dopre i objasni da su česti sučajevi trgovine ljudima, seksualno i radno eksploatisanje i drugi vidovi nasilja kada su predatori bili poznati žrtvama i njihovim porodicama.
Bilo je reči i o vršnjačkom nasilju, koje može da izgleda bezazleno, ali se dešavalo da dovodi i do samoubistava dece žrtava. Naveo je da o tome treba da se priča, da ne treba da se ćuti. I u tom delu je poruka da roditelji treba da razgovaraju sa decom kako bi stekli njihovo poverenje i na vreme saznali ako trpe neki oblik nasilja. Takođe, treba da se govori i o deci sklonoj nasilju, jer su ona pre svega najčešće žrtve nasilja u porodicama.
Osnovni razlog zašto je u Srbiji potrebno uvesti sistem Amber alert, kako je Jurić naveo, jesu životi Tijane Jurić, Barbare Vitez, Ivane Podraščić, što je više nego objektivan razlog zašto on treba da zaživi.
– Statistika pokazuje da je 96 procenata uspešnosti ovog sistema po samom pokretanju. Blizu smo uvođenju samog sistema u Srbiju i do početka novembra trebalo bi da bude implementiran. Imali smo prošle nedelje sastanak radne grupe, tima koji radi na implemenatciji, deo radne grupe su osim ministarstva unutrašnjih poslova, republičko javno tužilaštvo, ministarstvo pravde, ministarstvo telekomunikacija i druge nadležne institucije, izjavio je Jurić.
Na pitanje iz publike zašto se nije zalagao za smrtnu kaznu ubice njegove ćerke, već za doživotnu Jurić je odgovorio da smrtna kazna nije adekvatna, jer bi onda i on bio isti kao i ubica.
–Srećan sam jer ne mrzim, praštanje je ono o čemu treba da razmišljamo, rekao je Jurić, dodajući da mu ćerka nedostaje i da često pomisli gde bi sada bila Tijana, šta bi studirala i čime bi se bavila.
