Inflacija u Srbiji je tokom maja bila druga najveća u Evropi, a jedini lošiji rezultat zabeležen je u Mađarskoj. Razlog za to je što je Srbija, za razliku od većine drugih zemalja Evrope, odložila povećanje cena energenata sa 2022. na tekuću godinu, navodi se u najnovijem biltenu Kvartalni monitor, prenosi Nova ekonomija.
Nakon majske pauze, Narodna banka Srbiju (NBS) je u junu ponovo povećala referentnu kamatnu stopu u cilju obuzdavanja inflacije, verovatno kao odgovor na novi rast javne potrošnje, navodi se u analizi.
U martu je inflacija dostigla vrhunac od 16,2 odsto, nakon čega je počela blago da opada, a procene su da će do kraja godine opasti na nivo od devet do deset odsto, što je ipak više od projektovanih osam dsto).
Usporavanje inflacije u Srbiji evidentno je od aprila, usled slabljenja globalnih inflatornih pritisaka i restriktivnije monetarne politike.
Privreda Srbije je u prvom kvartalu ove godine bila u stagnaciji, privredni rast bi mogao da dostigne dva odsto, ali su izraženi rizici da ta stopa bude još manja, navodi se u Kvartalnom monitoru.
Međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu ove godine je iznosio skromnih 0,7 odsto, dok je u odnosu na prethodni kvartal zabeležen blagi desezonirani pad od 0,2 odsto.
Posledica visoke inflacije je usporavanje privrednog rasta, a ona je uticala na realno obezvređenje državne i lične potrošnje, dok neto izvoz beleži solidan rast, pre svega usled poboljšanja energetskog bilansa, a i investicije beleže blagi rast.
Posmatrano po delatnostima, pozitivan doprinos rastu dolazi od IT sektora i telekomunikacija, industrije (u segmentu energentike) i finansijskog posredovanja, dok su tradicionalne usluge u padu.
Međutim, kako piše Kvartalni monitor, rezultati Srbije u pogledu privrednog rasta u prvom kvartalu slični su sa prosečnim kretanjima u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE).
