Karavan moje pravo da znam u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava posetio je u utorak, 3. oktobra Užice sa ciljem i željom da na licu mesta osnaže i informišu pacijentkinje o njihovim pravima koje imaju u ginekološko-akušerskim klinikama u našoj zemlji.
Cela inicijativa je pokrenuta na osnovu izjave Milice Filipović iz Šapca koja je prošle godine svedočila o nehumanom tretmanu u Ginikološko akušerskoj klinici Narodni front za vreme sprovođenja procedure indukovani pobačaj.
–To njeno iskustvo je bilo do te mere traumatično, javnost je bila zabezeknuta da se to zaista dešava, a ono što je bilo dramatičnije je što je 1000 žena na društvenim mrežama potvrdilo, zapravo izjasnilo se afirmativno na njeno svedočanstvo, podržali su je i rekli da su slično ili isto doživele u porodilištima širom Srbije. I to je bilo nešto na šta javnost nije smela ostati tiha, ni ti je ostala. Ova priča ispraćena je od strane brojnih medija i od strane organa vlasti. Mislim na poverenicu, zaštitnika rodne ravnopravnosti i zaštitnika građana koji su ovim povodom vodili postupak i utvrdili da je zaista bilo nekih nepravilnosti za vreme postupanja zdravstvenih radnika prema ovoj pacijentkinji, rekla je Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava i dodala:
–Onda se pokrenula inicijativa, zapravo sve žene koje su odlučile da prestanu da ćute, dale su snagu svima nama u društvu, mislim na obične građane, aktiviste, da se pokrenemo, da o ovoj temi pričamo više. Tu nas je podržala javnost, iz sveta umetnosti i kulture, Svetlana Ceca Bojković, Bane Jevtić, Jelisaveta Stanisavljević, Anita Mančić i ostali, koji su želeli da ova tema bude što vidljivija. Napravljen je kratak video koji je izuzetno viralan, ima oko million pregleda na društvenim mrežama koji služi podizanju svesti, aktuelizaciji teme. Poruka svim ženama je da o ovome ne ćute, nego da se obrate organima vlasti ili svojim advokatima i da se pokrenu mehanizmi zaštite njihovih prava, navela je Radivojević.
Urađen je kratak vodič koji služi ženama kao kratka smernica šta da urade ako naiđu na nehuman tretman u porodilištima.
–Međutim to su prava koja su univerzalna i mogu koristiti svima koji se nađu u poziciji pacijenata. Tu je popisana lista prava pacijenata i mehanizmi zaštite koji su tu na prvoj borbenoj liniji kojima treba da pribegnu u slučaju povrede njihovih prava, rekla je Radovijević.
Što se tiče reakcije građana u gradovima u kojima su bili Radivojević je navela da je odziv u Kragujevcu i Nišu bio neverovatan i da su tu žene izuzetno zainteresovane i dovoljno upućene, dok je u Novom Sadu bila manja zainteresovanost i manja informisanost.
– Evo u Užicu taman što smo otvorili štand nama su već prišle tri žene vrlo upućene u dešavanje i u temu, što je pokazatelj da žene iz unutrašnjosti mnogo više prate aktuelna dešavanja i da se više informišu o svojim pravima, kazala je Radivojević.
Ona je istakla da svi možemo pre svega sami sebi da pomognemo, a to je da budemo informisani i da znamo šta su naša prava.
–Ovde pričamo o integritetu i dostojanstvu, nikakvi standardi kojima dosežemo, već ono što nam je neprikosnoveno. U trenutku kada ste u porodilištu ili nekom drugom odeljenju bolnice vi ste ranjivi, inferiorni ste u odnosu na zdravstvene radnike. Tu vrstu samopomoći svako od nas sebi, mora da obezbedi, da je dobro informisan. Ako znate da imate pravo da ste dobro informisani, pravo na privanost, pravo na poverljivost vaših podataka, pravo da budete obavešteni koji su vam na raspolaganju mehanizmi da umanjite vašu bol i patnju, dakle anestezija, epidural, razni drugi lekovi koji umanjuju bol, nisu stvar prestiža, oni su besplatni. Ja ću reći u svoje ime, dva puta sam se besplatno porodila koristeći epidural tako što mi je lekar sugerisao na tu mogućnost. Žene ne treba da se plaše, treba da insistiraju na svojim pravima, ako dođe do povreda, da znaju prvi onaj kome treba da se obrate u lokalnoj samoupravi, dakle u svakoj opštini je savetnik za prava pacijenata, on daje drugi spektar vaših prava. Tu su i krivične prijave ako su narušeni dostojanstvo i integritet. Ako ste izloženi nekom nehumanom tretmanu, koji poddrazumeva da vas neko kinji, omalovažava, da vas ne pricipira kao ravnopravno ljudsko biće, to je takođe krivično delo i nije dozvoljeno. Zaštitnik građana je tu, imate pravo na besplatnu pravnu pomoć, a možete i Beogradskom centru za ljudska prava da se obratite. Dakle zauzmite se za sebe, nemojte samo pustiti da vas sudbina vodi, to je poruka, istakla je Radivojević.
Beogradski centar za ljudska prava pripremio je kratak igrani video Da li znate šta je to indukovani pobačaj? koji ima za cilj da javnosti podigne svest o ovom problemu, približi traume i patnje kroz koje prolaze žene koje su tokom sprovođenja procedure indukovanog pobačaja bile izložene nehumanom tretmanu.
Intervencija koja ima ulogu da spasi ženi život
Indukovani pobačaj je invazivna medicinska intervencija koja ima ulogu da spasi ženi život. Ova se procedura sprovodi u trudnoći koja je već rizična, kada je već došlo do smrti ploda ili do deformacije koje ozbiljno ugrožavaju egzistenciju žene i dalje plod, a i pre svega služi za zaštitu života te žene.
–Jer odluku o sprovođenju ove procedure donosi etički odbor, nema nikakve veze samo sa odlukom žene, dakle komisija lekara iz etičkih i zdravstvenih razloga donosi odluku o sprovođenju procedure i nužna je. Vi imate pravo da ne pristanete na sprovođenje ove procedure, ali isključivo na svoju odgovornost, gde je rizik da dovedete vaš život u pitanje je izuzetno veliki. Ista je procedura kod nas i u svetu. Te procedure za sprovođenje indukovanog pobačaja su akreditovane. One podrazumevaju da vi možete da za vreme te procedure budete prisustvu partnera, bliske osobe, da imate pravo na svevremenu podršku zdarvstvenih radnika, pravo da umanjite bol i patnju da koristite nešto od medikamenata šta je raspoloživo, da za vreme procedure ne budete u prisustvu drugih trudnica. Te žene po proceduri imaju psihosocijalnu podršku, one mmoraju da imaju psihologa i socijalnog radnika koji će ih nakon intervencije videte da li su dobro, kolika je trauma kroz koju su prošle. Procedure su iste, ali se ne primenjuju. Isto je sa našim normativnim okvirom koji je odličan, ali imamo problem sa organima vlasti koji zakone primenjuju na osnovu svog ličnog, sopstvenog tumačenja, što je površno, navela je Radivojević.
