Predstava Protekcija NP Sombor, urađena po tekstu koji je pre 136 godina komediograf Branislav Nušić pisao u zatvoru, gde je dospeo zbog pesme koja se nije svidela kralju Milanu, u rediteljskom konceptu Milana Neškovića osavremenjena je songovima koji
čine svojevrsnu predstavu u predstavi.
Uživo ih izvodi glumica Julija Petković, poznata po pseudonimu Duda Buržujka koji pokazuje duhovitost autorke. Uzet je iz replike u filmu Srđana Dragojevića Mi nismo anđeli, gde se Duda Buržujka pominje kao neko „kod koga je bila žurka na koju tvoji nisu hteli da te puste”. Julija je završila glumu u Novom Sadu, a ovo joj je druga predstava u kojoj gostuje u NP Sombor.
– Milan Nešković je upoznat sa mojim radom i pozvao me najpre da za ’Galeba’ radim kao saradnik na songovima. Znao je da mu je to potrebno i za ovu predstavu, a ja sam znala koji mi prostor daje. Razgovarali smo o različitim fenomenima, napisane songove slala sam mu da bi mi rekao da li sam pogodila temu koja će mu značiti, ili ne. U tom procesu neki tekstovi otpadnu i ostalo ih je šest. Na ovaj način je to o čemu je Nušić pisao ispričano savremenijim jezikom i možda konkretizovano. Volela bih da mogu i ja da ih slušam, tako da planiram da ih snimim, jer je ovo treća ili četvrta predstava za koju radim takvu vrstu songova.”
Aktivni ste na društvenim mrežama, a pesma o ulozi žene u domaćoj kinematografiji „Ženska posla” izazvala vam je velike probleme, pretnje, zastrašivanje.
– „Aktivizam na društvenim mrežama posmatram kao zaseban fenomen. Smatram da je svaki čovek aktivista po rođenju i da ga u jednom trenutku nešto ’ubije u glavu’, pa to prestane da bude. Jedna od mojih pesama koje tretiraju fenomene na sličan način
kao u ovoj predstavi je dobila na većoj pažnji. Stavljena sam u fioku ’aktivistkinje za ženska prava’, što ne mislim da nisam, ali gledam kako ljudi neće da te puste slobodnog da samo postojiš. Moraš biti određen nekom rečju kojom vas objašnjavaju sebi, u suprotnom zbun ste i na određen nač in ne treba da postojite.”
Istina i pravda je zajednička nit predstava ovogodišnje selekcije. Da li tražimo odgovore samo u ovakvim zaštićenim sredinama kao što je pozorišna scena, jer je hrabrost počela da se smatra retkim fenomenom?
– „Postoji konkretan razlog zašto je to tako. Istina se vrlo brzo prepozna i čim ona prodre u javnost, postoji čitav sistem veći od svih nas koji to brzo ugasi i uguši i mislim da je zato
teže krenuti ponovo na taj isti put. Mnogo se plaća istina.”
Na razgovorima nakon predstave reditelj Nešković je rekao da misli da bi svaku predstavu trebalo završiti nadom. Da li je to taj potrebni podstrek?
– „Verovala sam uvek u kraj ove predstave i računala sam ’hajde, kad već haos dugo traje, nek bar završi sreć nim krajem’. Prvi put imam osećaj da ne verujem u to. Mislim na tu primarnu ideju reditelja Neškovića za koju sam se večeras zapitala da li treba da guramo to i da li ljudi po pozorištima treba da gledaju istinu koja je i u životu, ili treba da se vesele. To određuje vreme u kome živimo, pa ćemo videti da li će tražiti srećne predstave ili istinu, ali uvek kada se istina desi na sceni publika je nepogrešivo prepozna.”
Tekst: Slađana Vasiljević
Foto: Dušan Maksimović
Bilten broj šest možete pogledati ovde
