Aduti grčkog turizma su gostoprimstvo, prijateljski odnos stanovnika, smeštaj, bezbednost, gastronomija, dok na mnogo čemu drugom, a bitnom za zadovoljstvo gostiju, treba poraditi zaključak je ankete i istraživanja Instituta Udruženja grčkih turističkih preduzeća (INSETE).

Institut je obavio istraživanje u saradnji sa specijalizovanom medjunarodnom analitičkom službom TRAVELSAT, koja obuhvata tipizirano anketiranje u 25 vodećih turističkih zemalja sveta.

Danas objavljenim rezultatima istraživanja koje su preneli atinski mediji, Grčka je uporedjena sa prosečnim vrednostima grupe “Južna Evropa” koja, uz nju, obuhvata Španiju, Portugaliju, Italiju, Maltu, Tursku i Hrvatsku.

Utvrdjeno je da u toj grupi Grčka “značajno zaostaje” za turističkim konkurentima po čistoći turističkih destinacija, po informisanju gostiju i oznakama bitnim za turiste, zaostaje i zbog “anarhičnog urbanizma” kako Grci nazivaju “divlju gradnju”, kao i po kvalitetu javnog prevoza, po stanju puteva i po “ponudi iskustva na arheološkim nalazištima”.

Na strani grčke ponude je i ocena gostiju o “dobrom odnosu kvaliteta i cena” usluge, a naročito po pohvalama raznovrsnosti ponudjene ishrane.

U poredjenju sa prosekom grupe zemalja “Južna Evropa”, Grčka prednjači po “ispunjavanju očekivanja” gostiju (indeks 207 u odnosu na indeks grupe 188, dok je maksimalni moguć indeks 500), ali zaostaje po odgovorima na pitanje gostima da li bi ponovo došli (36 odsto u odnosu na 46 odsto što je prosek grupe).

Posebno poglavlje istraživanja je “Iskustvo s plaže”, gde je Grčka iznad proseka konkurenata po lepoti kupališta (indeks 267 prema prosečnih 237 grupe, dok je maksimalni moguć indeks 500) i raznovrsnosti plaža (203 prema 174 grupe, a maksimalni moguć indeks je 500), kao i po bezbednosti plivanja u moru (219 prema indeksu grupe 177, dok je maksimum 500), ali je po čistoći plaža znatno ispod konkurenata (indeks 149 prema 183 od 500 mogućih).

Grčka je dobila pozitivnu ocenu za “klasičan proizvod turizma kulture” spomenici i znamenitosti, ali joj nedostaje raznovrsnost i specijalizacija ponude: na primer vizantijski, noviji i savremeni period grčke kulture, a nema ni savremenih elektronskih i drugih načina pomoći posetiocu.

U poredjenju s konkurentima, Grčka kaska i po izgledu svojih gradova, širini trgovinske ponude (shopping) i po vrstama razonode koje nudi gostima, utvrdjeno je istraživanjem.

Istraživanje: Grčki maraton u potrazi za popustima u samouslugama

Grčki potrošači su veoma pokretni jer u potrazi za namirnicama s popustom obilaze mnoga prodajna mesta, pre svega samousluge utvrdjeno je istraživanjem Instituta za analizu maloprodaje potrošne robe (IELKA).

Analizirane su navike 2.000 potrošača, nastale tokom poslednjih godina duboke ekonomske krize, preneo je danas atinski list “Katimerini”.

Samousluge su najposećenije svega jedan odsto anketiranih kaže da tamo nikada ne ide, a ostali idu bar triput nedeljno, i to u bar dva različita lanca samousluga, da bi uporedili ponudu i cene, pre no što nešto kupe.

S druge strane, u samouslugama je utvrdjeno da je popusta sve više, ali da su korpe kupaca na kasi sve manje pune, što po analitičarima znači da potrošači obavljaju kupovinu iz više puta, “u malim dozama”.

Druge po posećenosti su pekare gde 43 odsto anketiranih kupuje namirnice bar pet puta nedeljeno. Na to utiče to što pekare u Grčkoj prodaju i mlečne proizvode, slatkiše, kolače, sitne poklone, a u poslednje vreme i mnogu drugu robu, medju kojom je vodeća kafa.

Na trećem mesetu po posećenosti su pijace gde 78 odsto grčkih potrošača kupuje bar jednom nedeljno, i to pre svega voće i povrće koje retko nabavljaju drugde.

Četvrta po posećenosti mesta kupovine namirnica su mesare (77 odsto) i ribarnice i piljare (po 65 odsto) veoma popularne u Grčkoj, ali sve redje, gde Grci mahom pazare takodje bar jednom nedeljno.

Ne samo što su grčki potrošači veoma pokretljivi, a proces odabira i kupovine složen, već konkretne proizvode dosledno kupuju na različitim mestima, birajući prodavce specijalizovane za pojedine vrste namirnica konstatacija je istraživača.

Anketom je utvrdjeno da prosečan grčki potrošač namirnice kupuje čak 14 do 16 puta nedeljno, deleći broj odlazaka u kupovinu na samousluge (21 odsto), pekare (23 odsto), “mini-market” (15 odsto), pijacu, mesare, ribarnice i piljare (po 10 odsto).

Institut beleži da je kupovina preko interneta u Grčkoj i dalje veoma mala.

U zaključku istraživanja se ukazuje da posećenost prodajnih mesta nije u proporciji s potrošnjom novca, za šta su primer pekare s mnogo poseta radi kupovine (43 odsto), ali tu kupljena roba je male vrednosti.

Suprotno tome, grčki kupci u samouslugama ostavljaju čak 53 odsto ukupne količine novca koji troše na namirnice.

Uz to, čak 82 odsto anketiranih potrošača je zadovoljno odnosom cene i kvaliteta robe u samousulugama, a gotovo isto toliko (80 odsto) kaže da je zadovoljno “iskustvom kupovine” u tim radnjama, kao i njihovom pouzdanošću, “udobnošću”, raznovrsnošću robe i kvalitetom usluge osoblja supermarketa.

Autor/Izvor Beta