Gotovo dve trećine građana Srbije, njih 65 odsto, prema istraživanju Organizacije za evropsku bezbednosti i saradnju (OEBS) iz 2022. godine, aktivno izbegava da na dnevnom nivou prati vesti, izjavila je nezavisna konsultantkinja Natalija Bratuljević.
Ona je na skupu “Sećate li se lokalnih medija?” u Beogradu, u organizaciji Asocijacije “Lokal pres”, navela da istraživači tvrde da je Srbija nezvanični rekorder u toj oblasti.
- “Većina građana smatra da mediji ne rade u javnom interesu i da u prvi plan stavljaju svoje političke stavove”, navela je Bratuljević.
Isto istraživanje, prema njenim rečima, pokazalo je i da građani u najvećoj meri (83 odsto) koriste društvene mreže kako bi se informisali, kao i da većina onih koji se informišu, prati vesti najmanje jednom dnevno.
Govoreći o lokalnim medijima, navela je da je mali broj novinara koji radi u lokalnim redakcijama danas preopterećen, baveći se u isto vreme štampanim izdanjima, onlajn portalima i pravljenjem sadržaja za društvene mreže.
Lokalni mediji, prema rečima Bratuljević, imaju profesionalne novinare i urednike, poznaju lokalne okolnosti i prate lokalne teme i imaju podršku zajednice, ali nemaju mnogo zaposlenih i ne mogu da privuku mlađu publiku, koja je uglavnom na društvenim mrežama.
Zbog toga, kako je ocenila, postoji velika verovatnoća da će, iako uspeju da dođu do nekih kritičkih informacija, one biti utopljene u more poluzabavnog karaktera, među kojem ima dosta dezinformacija.
Generalna sekretarka “Lokal presa” Snežana Milošević navela je da u Srbiji postoji 2.167 registrovanih medija, a kao poseban problem istakla mali broj zaposlenih, navodeći da ti lokalni mediji imaju između 40 i 70 odsto manje zaposlenih u poslednjih 15 godina.
Istakla je i ekonomske probleme lokalnih medija, navodeći da je informacija najskuplja usluga na svetu, ali da lokalni mediji nemaju način da to unovče.
Prema njenim rečima, vrednost medijskog tržišta u Srbiji je 259 miliona evra, dok su procene, jer ne postoje zvanični podaci, da lokalni mediji čine tri do pet odsto tog iznosa.
Milošević je ukazala i na porast sredstava projektnog finansiranja medija od države, navodeći da su ona od 2015. godine porasla sa 9,5 miliona na 16,14 miliona, ali da, posebno članice “Lokal presa”, beleže pad u iznosima koje dobijaju na tim konkursima.
Ambasador Holandije Martijn Elgersma naveo je podatke iz izveštaja, ali ne za Srbiju, već za Holandiju, u kom se ističe značaj lokalnih medija, njihovo prisustvo posebno u ruralnim delovima zemlje, navodeći da je prisustvo lokalnih medija i u Holandiji limitirano i da ne mogu efikasno da nadgledaju lokalne vlasti.
Naveo je da su mnogi podaci iz izveštaja prepoznati i u Srbiji, naglašavajući da su lokalni mediji neophodni kako bi postojala demokratija na lokalu, a građani bili informisani o zajednici u kojoj žive.
