Zimski, praznični period ne bi trebalo da nam bude izgovor za neumerenost u ishrani, naveli su nedavno iz Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut upozoravajući da je neumerenom ishranom moguće ugroziti zdravlje i da posledice po zdravlje koje mogu da nastanu, ne mogu lako da se otklone u prolećnom ili letnjem periodu, kako se obično misli.
- Pored povećanja telesne mase, može doći i do hipertenzije, do povećanja vrednosti holesterola, triglicerida, šećera u krvi. Imajući sve ovo u vidu, ne bi trebalo da zaboravimo na umerenost u ishrani i na pravilno raspoređene obroke u toku dana i u ovom prazničnom periodu, naveli su iz Batuta.
Tokom interaktivnog predavanja na Zlatiboru o mitovima u vezi sa ishranom, specijalista medicine rada prof. dr Dušan Vešović je ukazao da je zavisnost od šećera najčešći problem.
Fizička aktivnost je smanjena u zimskom periodu, napomenuli su iz Batuta.
Prema navodima Vuka Branisavljevića, profesora sporta i fizičkog vaspitanja, ukoliko želimo da pospešimo naše zdravlje važna je upornost, disciplina.
I gubitak telesne težine može biti simptom šećerne bolesti. Mučnina, povraćanje i bol u trbuhu mogu ukazati na akutna stanja.
- Dijabetes je jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja i predstavlja veliki javnozdravstveni problem, napomenuli su iz Instituta za javno zdravlje Srbije.
Prema proceni Instituta za javno zdravlje Srbije, u Srbiji od dijabetesa boluje približno 700.000 osoba ili 12,2% odraslog stanovništva.
- Pritom, prema procenama domaćih eksperata i na osnovu rezultata međunarodnih studija, od ukupnog broja obolelih sa tipom dva dijabetesa, 36% (250.000) osoba nema postavljenu dijagnozu i ne zna za svoju bolest, izvestili su u publikaciji Incidencija i mortalitet od dijabetesa u Srbiji 2022.
Preventivno brinite o svom telu i slušajte signale koje vam šalje, poručila je Anita Jakovljević, energetski terapeut.
Stres ima efekte bukvalno na svaki organ u našem telu, upozorio je na 54. Užičkim danima profesor anestezije i hirurgije na univerzitetu Ilinois Nebojša Nik Knežević, šef za nauku i istraživanje u bolnici u Čikagu, podsetivši da štitasta žlezda vrlo često i vrlo brzo reaguje na stres.
Istakavši da je medicina napredovala, Knežević je predočio da je na zadatku da svojim kolegama na predavanjima ukaže na značaj holističkog pristupa u lečenju čoveka i posmatranja pacijenta kao celine.
Iz arhive:
