Retrospektivnom izložbom “Carigradski memento” užički akademski slikar Dragoljub Kaplanović Kaplan obeležio je 45 godina rada. Ovu veoma posećenu izložbu otvorio je Ratko Trmčić, član Gradskog veća, izrazivši zadovoljstvo što je organizovana u okviru Programa obeležavanja Dana grada.
“Privilegovani smo jer smo u prilici da vidimo retko viđena i izlagana dela, ali i ona koja će nas podsetiti na važne momente iz protekle dve decenije. Znate da govorim o čuvenoj “Ribi koja je progutala svet”, prvom užičkom muralu. Carigadski memento delo iz 1998. godine po kome izložba nosi ime, crteži, akrili i ulja na platnu, a naravno i kasnije aktuelne grafike i digitalni radovi prate vreme i promene koje su se dešavale u društvu ali i umetnosti.
Ipak ono što je za jednog umetnika ali i zajednicu jednako važo je da znanje prenose drugima, a Kaplanović to nesebično čini. Mnogo je umetnika koji su učili u njegovom ateljeu, odakle su izlazila i njihova prva dela”, istakao je Trmčić.
Slavica Stefanović, direktorka Narodnog muzeja Užice, istakla je da je Dagoljub Kaplanović Kaplan ukazao poverenje i čast Narodnom muzeju da u njegovom prostoru bude priređena izložba u okviru programa obeležavanja Dana grada.
O delima Dragoljuba Kaplanovića Kaplana i izložbi govorila je Katarina Doganić Mićunović, istoričarka umetnosti, viši kustos Narodnog muzeja Užice. Prema njenim rečima, osim obeležavanja 45 godina stvaralačkog rada, ova izložba ima za cilj i da podseti publiku na poslednje decenije 20. veka, ali i onaj deo Kaplanovog opusa koji dugo godina nije bio izlagan.
“To je umetnik koji je duboko posvećen narativu svojih slika, ali ni u jednom trenutku ta posvećenost nije ugrozila tehničku stranu i to je ono što po čemu je specifičan. Potrudili smo se bude zastupljen svaki period njegovog stvaranja od onih ranih crteža pa do grafika i da se pritom ne ponavljamo. Dela ima toliko da nam je u svakoj planiranoj varijanti falilo prostora, ali se nadamo da smo uspeli da publici predstavimo najznačajnije”.
Uz zahvalnost Narodnom muzeju, Gradu Užicu, ali i svim vlasnicima njegovih dela koji su mu ih ustupili za izložbu, Dragoljub Kaplanović Kaplan istakao je da smatra da je grafika njegov najbitniji opus, i da je najviše svojih priča ispričao kroz grafiku, iako je prolazio kroz crtačke, slikarske faze, istraživanje forme i figuracije.
“Umetnost ne stvara onaj koji hoće, već onaj koji mora, mudre su reči mog učitelja i prijatelja Obrada Jovanovića na kojima počiva svo moje stvaralaštvo. Pripreme za ovu izložbu počele su još karajem devedesetih, a da ja to tada nisam ni slutio. Iako sam se naivno iskreno nadao da ovi događaji nikada neće biti moja sadašnjost, zbivanja u svetu pokazuju njihovo neumitno približavanje. Suštinsko i sama bit ove grafike je u neizgovorenom, onom što je svedeno na asocijativni nivo predstavljenih objekata i formi i što će sam posmatrač morati da razotkrije. Ovu izložbu posvećujem svima onima koji razumeju o čemu govori njen naziv. Onima koji ne razumeju, želim da što pre skinu ružičaste naočare i izvuku glavu iz peska. Od zla sklonište ne postoji”, rekao je Kaplanović.
Otvaranje izložbe upotpunjeno je nastupom trojice muzičara, Banata, Šukija i Buca, umetnikovih prijatelja, a zainteresovani je mogu pogledati do 6. novembra.
