Tradicija i kultura jednog naroda može se posmatrati kroz veru. Mnoge pravoslavne crkve i manastiri su svedoci jednog vremena i ljudi koju su živeli u odredjenom vremenskom periodu, uspona i padova, strepnji i nadanja u mirnim ali i ratnim vremenima.
Grad Užice ima puno razloga da bude ponosan na svoju Crkvu Svetog Georgija koja je na Djurdjic, svoju slavu obeležila 180 godina postojanja.
Povodom 180 godina od osvećenja Crkve Svetog Georgija u Užicu otvorena je izložba pod nazivom Sveštenstvo Crkve Svetog velikomučenika Georgija. Jubilej vredan pomena inspirisao je autore protojereja Milana B. Filipovića i Nemanju Spalovića , istoričara i arhivistu da duži vremenski period temeljno prikupljajo podatke o sveštenicima koji su službovali svojim parohijanima u proteklih 180 godina, o njihovim biografijama, poreklu, porodicama i predanom radu.
Izložba koja je postavljena u Istorijskom arhivu Užice na 27 panoa predstavlja biografije sveštenika, kapelana i djakona u periodu od osvećenja Crkve na Djurdjic 1844. godine do danas.
Željko Marković, direktor Istorijskog arhiva Užice istakao je značaj ove izložbe i monografije koja će biti objavljena u narodnom periodu.
„Kada govorim o ovoj crkvi ne mogu a da ne spomenem trg Svetog Save na ko me se ona nalazi. Kada govorimo o veri i crkvi u 20. veku kada je u pitanju istorija Srba, upravo je ključna i najvažnija uloga crkve.“-rekao je Marković.
O veoma važnoj ulozi sveštenika u ovoj crkvi, u ime sveštenstva govorio je protojerej Vladimir Dukanac, starešina Crkve Svetog velikomučenika Georgija.
„Svi mi ovde prisutni kao svedoci njihovih biografija, života, možemo videti gde su službovali i iza samog teksta ovo je pokušaj da se napravi istorijski kontinuitet sveštenika naše crkve. Ovo je legat našoj deci jer zaista kako živimo nekako je taj zaborav najveći neprijatelj našeg naroda. Ova izložba treba da bude najava osvešćenja ili budjenja naše Svete pravoslavne crkve i na taj način pokažemo i naš obraz.“-istakao je protojerej Vladimir Dukanac.
Jedan od autora izložbe Nemanja Spalović , istoričar i arhivista je rekao da mu je bila velika čast i zadovoljstvo da radi na izložbi posvećenoj značajnom jubileju.
„Prota Milan i ja smo pokušali da na 27 panoa prikažemo što više sveštenika i djakona koji su služili u ovoj crkvi. Iz tehničkih mogućnosti niismo mogli da ih sve na panoima prikažemo jer bi nam bila potrebna još jedna galerija. Zato smo dali jedan tabelarni prikaz svih sveštenika, djakona i kapelana koji su služili u ovoj crkvi od 1844. godine do danas. Ovo nije samo izložba o biografijama sveštenstva već i upoznavanje kroz te biografije sa drušvenim i političkim okolnostima i životu tadašnjeg Užica, naročito kada su u pitanju sveštenici kao što su Gavrilo Popović, Mihajlo Djurić, Stevan Bojović, Vitomir Vidaković….“-rekao je Nemanja Spalović.
Znamo kroz istoriju da je crkva bila jedina institucija našeg naroda koja je uvek bila uz svoj narod, istakao je protojerej Milan B. Filipović, jedan od autora izložbe.
„Kada je 1844. godine vladika Nikifor Maksimović osvetio našu crkvu do danas, to je sedam do osam generacija sveštenika koje pominjemo na službama. Malo je poznato da su kapelani bili pomoćnici starijim sveštenicima. Reč kapelan potiče od reči kapela a to su zapravo bile manje crkvice. Posle su kapelani bili pri bolnicama, kasarnama, sudovima i drugim državnim ustanovama gde su bile formirane i male crkvice u kojima su oni služilli. Kapelani su u Užicu postojali od 1852. godine do pred Prvi svetski rat. Sveštenici su prvo služili učiteljsku službu a nakon nekoliko godina svešteničku službu. Kada je osvećena crkva u Užicu bile su samo 174 kuće srpske pravoslavne sa 707 duša.“-istakao je protojerej Filipović.
