Klimatske promene bi mogle da primoraju više od 200 miliona ljudi da napuste domove u naredne tri decenije ako ne bude preduzeta hitna akcija na smanjenju emisije štetnih gasova i razlika u nivou razvijenosti, navodi se u izveštaju Svetske banke.
U drugom delu izveštaja, objavljenom, autori ispituju kako kako bi uticaji klimatskih promena, kao što su nestašica vode, smanjenje produktivnosti useva i porast nivoa mora, mogli da dovedu do miliona “klimatskih migranata” do 2050. godine i predstavljaju tri različita scenarija.
Prema najpesimističnijem scenariju, koji podrazumeva visok nivo emisija štetnih gasova i nejednak razvoj, autori predvidjaju da će do 216 miliona ljudi migrirati unutar njihovih zemalja u šest analiziranih regiona. Ti regioni su Latinska Amerika, Severna Afrika, Podsaharska Afrika, Istočna Evropa i Centralna Azija, Južna Azija i istočna Azija i Pacifik.
Najpovoljniji scenario, sa niskim nivoom emisija štetnih gasova i inkluzivnim, održivim razvojem, broj migranata bi mogao biti i 80 odsto manji, ali bi se i u tom slučaju preselilo 44 miliona ljudi.
Najugroženiji region je Podsaharska Afrika, u kojem bi, prema najlošijem scenariju, moglo da bude do 86 miliona “klimatskih migranata” unutar granica njihovih zemalja.
Najveći udeo “klimatskih migranata” u odnosu na ukupan broj stanovnika imala bi Severna Afrika, gde se predvidja pomeranje 19 miliona ljudi, odnosno devet odsto populacije.
U Južnoj Aziji, gotovo polovina “klimatskih migranata” bila bi u Bangladešu, teško pogodjenom poplavama i neuspelim usevima, gde se predvidja mogućnost kretanja 19,9 miliona ljudi.
