U oblasti životne sredine i klimatskih promena Srbija je ostvarila izvestan nivo pripremljenosti za članstvo u EU i u proteklih godinu dana je zabeležila neki napredak, uključujući po prošlogodišnjim preporukama, ocenjuje se u novom izveštaju Evropske komisije.
U delu izveštaja o poglavlju 27 navodi se da je usvojena Strategija niskougljeničnog razvoja za period 2023-2030. i urađen nacrt nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije.
Napredak je Srbija ostvarila i nastavljanjem povećanja finansiranja i investiranja u oblasti životne sredine, posebno u sektorima upravljanja otpadom i kavliteta vode. Dodaje se da se čeka usvajanje važnih zakona i strateških dokumenata.
Komisija je navela da prošlogodišnje preporuke za poglavlje 27 uglavnom i dalje važe i da Srbija u narednoj godini treba da modernizuje i pojednostavi ukupnu strukturu sektora i institucije kako bi unapredila efikasnost i kvalitet pripreme, realizacije i kontrole kvaliteta investicija.
Cilj je dalje unapređenje strateškog planiranja investicija i upravljanja, uključujući transparentnost procedura, navodi se u novom godišnjem izveštaju Komisije objavljenom u sklopu Paketa proširenja.
Na listi preporuka sledi usklađivanje Zakona o planiranju i izgradnji sa međunarodnim standardima, usvajanje Procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa EU i zakona o Strateškoj ekološkoj proceni i usklađivanje i usvajanje uredbe o ekološkom kriminalu.
Srbija takođe treba da implementira Akcioni plan za razvoj administrativnih kapaciteta i Program zaštite vazduha, usvoji uredbu o odgovarajućoj proceni, uredbu o industrijskoj emisiji, nastavi međunarodnu saradnju na prekograničnim rekama i sprovodi Plan niskougljeničnog razvoja.
Dobar nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU zabeležen je kod kvaliteta vazduha i upravljanja otpadom, kod kvaliteta vode i zaštite prirode usklađenost je umerena dok je kod industrijskog zagađenja i upravljanja rizikom tek u ranoj fazi usklađenosti.
Visok nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama je kod hemikalija a kod zaštite od buke je tek u ranoj fazi, ocenjuje se u izveštaju Evropske komisije.
Navodi se i da je Srbija u zakonodavstvu o klimatskim promenama ima određeni nivo pripremljenosti za članstvo u EU ali da je primena u veoma ranoj fazi.
