O brojnim ekološkim problemima sa kojima se suočava Srbija, ali i potrebi da se ljudi aktiviraju kako bi se izgradila javna svest o potrebi zaštite životne sredine i da se tako obezbede zdravi uslovi života govorilo se na tribini Ekološka svest – edukacija i aktivizam. Mogla su se čuti neka od viđenja zašto male hidroelektrane nisu dobre po našu životnu sredinu, ali i neki od predloga za spas nekoliko tona zamrznute maline koja se nalazi u hladnjačama i preti joj propadanje.
Učesnici tribine predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu prof. dr Ratko Ristić, predsednik udruženja Zaštitimo Dobrinju i okolinu Dragan Simović i predsednik udruženja Užička akcija Radovan Novaković pokušali su sinoć na veoma posećenoj tribini da ukažu na značaj aktivizma u lokalnim sredinama kada je u pitanju očuvanje i obezbeđivanje zdravih uslova života.
Udruženje Užička akcija će uskoro pokrenuti akciju pod nazivom Vratimo vodopad, kako bi na hidrocentrali Pod gradom ponovo bio vodopad.
-Naše udruženje smatra pošto postoji pravosnažna i izvršna odluka Zavoda za zaštitu spomenika Kulture koji je naložio izvođaču radova da hidrocentralu na Đetinji vrati u prvobitno stanje da sruši taj betonski zid, ali se to iz nepoznatih razloga nije sprovelo u delo. Užička akcija će zbog toga uskoro pokrenuti akciju koja se zove Vratimo vodopad što podrazumeva niz različitih aktivnosti, od prikupljanja potpisa i drugih pojedinačnih akcija koje će u celini omogućiti da se vodopad vrati na hidrocentralu, rekao je predsednik udruženja Užička akcija Radovan Novaković.
U nazivu predavanja Zaštita životne sredine javni interesi i održivi razvoj, u tom trouglu imperativa svakog društva se krije i odgovor zašto mi moramo da imamo naglašeniji senzibilitet za očuvanje naše zdrave životne sredine, naveo je predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu prof. dr Ratko Ristić.
– Mi moramo da obezbedimo zdravu životnu sredinu, zdravo zemljište, zdrave površinske i podzmene vode, zdrav vazduh da bismo imali zdrave ljude, da bismo imali kvalitetno javno zdravlje. Ovo predavanje je motivisano tim ciljevima. Poznato mi je da su se aktivisti u ovom kraju žestoko borili da ne dođe do postavljanja malih hidroelektrana. Smisao borbe je da se što veći broj ljudi u lokalnoj zajednici aktivira, jer oni najbolje poznaju lokalne probleme i da se izgradi javna svest. Ne postoji nikakav ekonomski, razvojni projekat koji može na bilo koji način da kompromituje ono što se zove javno zdravlje. Srbija je zemlja sa lošim statusom javnog zdravlja, imamo najveću stopu mortaliteta na svetu kada je u pitanju rak pluća, rak dojke pogotovo kod žena, stara smo nacija prosek godina je 43,5, a u Užicu je tužno što ste izgubili gotovo četvrtinu mlade populacije u poslednjih 10 godina, rekao je Ristić.
On je naveo da je evidentno da je u Srbiji poslednjih pet, šest godina došlo do porasta interesovanja za pitanja zaštite životne sredine, jer su ljudi shvatili da je to pitanje uslova za opstanak i za zdrav život.
Profesor Ristić je izneo mišljenje o tome koliko su male hidroeletrane štetne po prirodnu sredinu.
Kako je organizovanom aktivnošći 2004. godine sprečeno otvaranje rudnika nikla na Mokroj Gori, isrpičao je Ristić i šta se sve time dobilo.
Viđenje profesora Ristića o tome zašto su se pojavile alge u akumulaciji Vrutci.
Profesor Ristić je naveo i da bi se dobrim planiranjem i osmišljavanjem proizvoda od maline mogla spasiti zamrznuta malina koja trenutno stoji u hladnjačama.
Profesor Ratko Ristić je za hidrcentralu na Đetinji rekao da je to kulturno istorijski raritet i da bi ona trebalo da bude otvorena za javnost i deo turističke ponude Užica. Kako je naveo put ka brani bi trebalo da bude bez saobraćaja za aumobile i to bi trebalo da bude pešačko bicisklistička staza, a to je upravo ono što bi privuklo turiste da posete Užice.
