Izvor: Novi magazin
#medisjkoskloništeužice
Jens Engeli je internacionalni tim lider projekta “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji u Srbiji finansira Vlada Švajcarske.
U toku je prvi četvorogodišnji ciklus. Cilj ACT-a je očit, jačanje civilnog sektora i veće učešće građana, posebno na lokalu, u donošenju odluka i snažnijem uticaju na vlast.
Na osnovu kojih parametara ste utvrdili da je to jedan od akutnih problema Srbije?
Procenu potreba za projekat “Zajedno za aktivno civilno društvo – ACT” uradila je švajcarska ambasada. Švajcarska već dugi niz godina podržava Srbiju kroz strateške projekte u oblasti dobrog upravljanja, lokalne samouprave, decentralizacije i demokratizacije. Na osnovu dugogodišnjeg iskustva i uvida ambasada je zajedno sa srpskim partnerima uočila sve veću potrebu za pružanjem podrške organizacijama civilnog društva, jačanjem njihove podrške u zajednici i omogućavanjem da se uključe u zagovaranje, a time i u proces donošenja odluka.
Različiti međunarodni pokazatelji koji prate i mere prostor građanske akcije i participacije ukazali su, nažalost, na trend stagnacije i delimično vraćanje unazad – dobar primer takvog pregleda je CIVICUS-ov izveštaj za Srbiju o stanju civilnog sektora, čiji indikatori pokazuju da je Srbija pala po pratećim kriterijumima.
Srbija ima izuzetno razuđenu mrežu nevladinih organizacija, reč je o desetinama hiljada organizacija civilnog društva. Tokom projekta dosad ste podržali 147 i doprli, kako navodite, do 100.000 građana. Koje biste projekte izdvojili kao primer za ugled?
Teško mi je da izdvojim jedan projekat, ali mogu da se osvrnem na moju nedavnu posetu Zlatiborskom okrugu, gde sam imao priliku da se susretnem i razgovaram s predstavnicima Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju. Ovo udruženje realizuje projekat koji ima za cilj uspostavljanje novih praksi u sistemu sprovođenja rodno odgovornih lokalnih politika kroz aktivno uključivanje građana.
Na osnovu inicijative Udruženja doneta je odluka o formiranju Tima za rodno odgovorno budžetiranje u gradu Užicu. Tim broji pet članova, a razvijen je i predlog liste rodno odgovornih ciljeva i pokazatelja za svih 17 programa za koje je odgovorna lokalna samouprava. Rezultati se postižu sprovođenjem niza aktivnosti za uključivanje i informisanje građana. Dodatno, Užički centar za ljudska prava i demokratiju nastavlja ovu svoju inicijativu i u partnerstvu s lokalnom samoupravom započeće zajednički projekat takođe uz podršku ACT-a razvijanjem i sprovođenjem zajedničkih inicijativa, mehanizama i alata za veće učešće građana u procesu donošenja lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost.
Koji je interes Švajcarske da jača civilni sektor u Srbiji?
Švajcarski demokratski sistem traje više od 700 godina. Aktivno i angažovano civilno društvo jedan je od najvažnijih faktora njegovog uspeha. Građani aktivno učestvuju u svakodnevnom životu, donošenju odluka od lokalnog do nacionalnog nivoa i često imaju završnu reč o važnim pitanjima. Od nas kao švajcarskih građana se, osim izbora, očekuje da najmanje četiri puta godišnje glasamo o zakonskim reformama, referendumima ili inicijativama koje dolaze sa različitih strana. Sa zemljama partnerima Švajcarska želi i može da podeli ovu dugogodišnju kulturu i iskustvo. U tom procesu ključno je da se uvek ima u vidu lokalni kontekst i da se u skladu s njim prilagode projekti i povezane intervencije.
Kao što sam pomenuo, švajcarska ambasada je uočila da je civilnom društvu u Srbiji potrebna posebna i prilagođena podrška.
Posle svega, da li je prosečan građanin Srbije zaista pasiviziran i šta treba učiniti da aktivno utiče na donošenje odluka koje se tiču ne samo sadašnjeg života već i narednih generacija.
Potrebno je vreme da građani od pasivnog primaoca promene postanu aktivni kokreatori promena. To se gradi vremenom, a vreme je često dugo. Istorija i različite vlade oblikovale su ovu kulturu u Srbiji.
U Srbiji se uočava da su građani spremni da javno iskažu svoje stavove i da se uključuju u javni život, jasno zahtevajući svoja prava, sada već i u nekim donedavno marginalnim oblastima, kao što je zaštita životne sredine. Mnoge organizacije preuzimaju važnu ulogu kada je reč o osiguranju podrške i pružanju usluga, uglavnom na lokalnom nivou.
Za aktivno učešće građana u procesu donošenja odluka potreban je prostor, a on se obezbeđuje povezanim sistemima i procesima. Za to je potreban otvoren javni sektor koji je voljan da sarađuje sa građanima i odgovara na njihove potrebe. U takvom okruženju građani postaju voljni i otvoreni za svoj doprinos društvu i preuzimanje aktivne uloge u njemu.
Što se tiče donošenja odluka, prvo je potrebno implementirati sve potrebne procese kako bi građani imali priliku da učestvuju i tako utiču na svoju budućnost. Građani često razmišljaju o dugoročnim perspektivama jer imaju decu i žele da ona žive u boljem svetu. Vlade, sa druge strane, žele i da budu ponovo izabrane, te im je potrebno više kratkoročnih rezultata. Dobro uravnotežen pristup je ključan, a njega garantuje samo otvoren dijalog između civilnog društva i vlade i zajedničko donošenje odluka.
G.B.
Izvor: Novi magazin
#medijskoskloništeužice
