Jubilarni 25. Jugoslovenski pozorišni festival je otvoren predstavom Čitač, po tekstu Fedora Šilija, po motivima romana Bernharda Šlinka, u režiji Borisa Liješevića, Beogradskog dramskog pozorišta i Beo Art produkcije.
Prvobitno je festival u Užicu okupljao predstave iz Srbije i Crne Gore, da bi se potom usmerio u pravcu bez prevoda, podsetio je predsednik žirija 25. Jugoslovenskog pozorišnog festivala Svetozar Rapajić.
Rekao je da iz političkih razloga u regionu postoje četiri jezika i podsetio da ima i starijih i bogatijih kultura sa većim jezičkim razlikama.
Profesor emeritus Svetozar Rapajić je istakao tokom ceremonije otvaranja da je festival u Užicu među najjačim, praktičnim dokazima da zemljama regiona nije potreban prevod.
– Dvadeset pet godina za jedan festival, nije ni mnogo, a nije ni malo, ali je dovoljno da se izbrusi profil tog festivala, da se vidi u čemu se taj festival razlikuje od drugih festivala, i da ima neku svoju sopstvenu ideju vodilju. Mislim da je možda ovaj festival u Užicu, u tom smislu, najprofilisaniji od svih naših festivala. O tome upravo govori ovaj naslov festivala Bez prevoda. Mi nemamo potrebu da titlujemo, rekao je Rapajić sa scene užičkog pozorišta.
Odgođeni jubilarni JPF u Užicu se održava pod sloganom Vreme straha i podviga, a podvig je, prema navodima Rapajića, organizovati festival i u normalnim okolnostima ne samo u vreme kada pola sveta otkazuje predstave, veselja i sportska okupljanja.
Okupio je 25. JPF u stručnom žiriju tog reditelja, profesora emeritus pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu, glumicu Draganu Varagić, vanrednog profesora na Akademiji umetnosti u Beogradu, producenta Janka Ljumovića, vanrednog profesora na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju.
Stručni žiri odlučivaće o dodeli festivalskih nagrada Ardaliona za najbolju režiju, žensku, mušku i epizodnu ulogu, za najboljeg mladog glumca, kostimografiju, scenografiju i specijalnog Ardaliona za segment koji nije obuhvaćen prethodnim nagradama.
Ocenjuje predstave i publika u holu užičkog pozorišta. Procenila je da Liješevićev Čitač zaslužuje 4,7 i duži aplauz nakon što su se glumci poklonili i sa scene uzvikivali: Živelo pozorište.
Sa ceremonije otvaranja 25. JPF se čula i Rasprava o pozorištu, književnika i akademika SANU Ljubomira Simovića, potpredsednika Saveta festivala, kako su ga nazvali, duhovne vertikale svih dosadašnjih festivala.
Sa Velike scene užičkog pozorišta, gradonačelnica Jelena Raković Radivojević je istakla da su kultura i umetnost temelj svakog društva koje želi da opstane na pravim vrednostima.
– Pozorište je idealno mesto za susret sa istinom jer je ono kao život, sve je u njemu. Samo treba dobro otvoriti oči, načuljiti uši, prepoznati poruke, poručila je gradonačelnica i predsednica Saveta 25. JPF-a.
Podsetila je na reči američkog glumca i reditelja Terensa Mana koji je rekao da pozorište čoveka čini boljim.
– Potrebno je da svi budemo bolji ljudi i baš zbog toga naš grad prepoznaje značaj jedne ovakve kulturne manifestacije koja je od svog osnivanja u funkciji zbljižavanja i povezivanja ljudi i prostora koji se mogu razumeti bez prevoda, dodala je gradonačelnica Raković Radivojević.
Od prethodnog JPF-a pod sloganom Ko je junak našeg doba, prošlo je više od 500 dana, podsetila je arhitekta, tehnička direktorka u NP Užice Marijana Zorzić Petrović istakavši da se od tada sve promenilo, ali da je potraga za sloganom praktično ostala ista.
– Sve vreme je tražimo, možda ne shvatajući da je ona u nama, da je suština svega čovek, ljudsko biće sa svim svojim vrlinama, onaj koji ne odustaje od sebe, svojih ideala, koji stremi ka višem, navela je Zorzić Petrović istakavši da su takvi ljudi oko nas.
– Prepoznaćete ih po posvećenosti sebi, porodici, poslu, prijateljima. Puno ih je, nisu nametljivi, pa se na prvu loptu čini da ih je mali broj, dodala je Zorzić Petrović naglasivši je među njima i fotograf užičkog pozorišta Radovan Vujović.
Neumorni pratilac 25 pozorišnih festivala, kako nazvaše na otvaranju Radovana Vujovića, izložio je u holu pozorišta fotografije nastale na 24. JPF-u iz 2019. godine.
U ovom neobičnom trenutku, sa skraćenog izdanja JPF-a sa manje publike, kako je objasnio, Vujović svet i svoje fotografije posmatra na drugačiji način.
– Kada ih gledate posle predstave, gledate ih pod utiskom predstave, glumca, opšte atmosfere. Sada, kako je prošlo vreme, gledate ih čisto kao fotografiju. Malo se staloži, bolji izbor napraviš posle nekog vremena, ne odmah, rekao je Vujović istakavši da se posle četvrt veka učešća i rada na festivalu i oseća mlađe.
Razgovore sa učesnicima i publikom posle predstave u holu užičkog pozorišta vodi prof. dr Marina Milivojević.
Kritiku za Bilten piše pisac Almir Imširević.
Bez prevoda, do 9. juna.
